Слично Јуди богоиздајнику, издајници који ће следити његову злу судбину у паклу, јесу сви данашњи духовни блудници - то су савремени псеудоправославни, екуменисти, ЈЕРЕТИЦИ, који се играју СВЕТИМ ДУХОМ БОЖИЈИМ и крше оно што је речено у Светом Писму, Предању и Уставу Цркве.

У „ТОРОНТСКОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ“ КОЈУ СУ ПОТПИСАЛЕ СВЕ ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ, И У ДЕКЛАРАЦИЈИ КРИТСКОГ ЛАЖНОГ САБОРА, ОНИ ПРИЗНАЈУ ЗАПАДНЕ ЈЕРЕСИ КАО „ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ“, ПРИЗНАЈУ ЊИХОВО НЕЧАСНО КРШТЕЊЕ И ЧАК СУ ПРОМЕНИЛИ КАЛЕНДАР И СПОЉАШЊИ ЧИН КРШТЕЊА СЛИЧНО ЊИМА.

- ПОРЕД ТОГОГ, ПРОДАЈУ СВЕТЕ ТАЈНЕ И ТРЕБЕ;

- КОРИСТЕ ПРОМЕЊЕНО „ЛЕТЊЕ“ ВРЕМЕ;

- СМАЊУЈУ И УНИШТАВАЈУ ПЕРИОДЕ ВЕЛИКИХ ПОСТОВА (Мисли се на  Петровски  пост, који се код новокалендараца у неким годинама скоро укида);

- „ОЛАКШАЛИ“ СУ ПОСТОВЕ;

- СКРАЋУЈУ ЛИТУРГИЈУ, СВЕТЕ ТАЈНЕ И ТРЕБЕ;

- УКЛОНИЛИ СУ ОГЛАШАВАЊЕ И МОЛИТВЕ ЗА ОГЛАШЕНЕ;

- ПРОМЕНИЛИ СУ МОЛИТВЕ И ЛИТУРГИЈСКИ ЈЕЗИК;

- ФАЛСИФИКУЈУ ПРЕВОДЕ СВЕТОГ ПИСМА, ДЕЛА СВЕТИХ ОТАЦА, СВЕТЕ КАНОНЕ, ТРОПАРЕ И КОНДАКЕ;

- ВРШЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ РИТУАЛЕ СА ПРИПАДНИЦИМА ТАЈНИХ ДРУШТАВА У ХРАМОВИМА;

- СЛАВЕ ПАГАНСКУ „НОВУ ГОДИНУ“, УКРАШАВАЈУ, ПА ЧАК И СТАВЉАЈУ ДРВЕНЕ ИДОЛЕ-ЈЕЛКЕ У СВОЈЕ ЦРКВЕ;

- ВОДЕ ЊИХ ВИШИ СВЕШТЕНИЦИ, ОД КОЈИХ СУ НЕКИ БИЛИ У КОМУНИСТИЧКИМ СЛУЖБАМА, ДИПЛОМИРАЛИ НА ЗАПАДНИМ ЈЕРЕТИЧКИМ ТЕОЛОШКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА, А ​​САДА СУ ЧЛАНОВИ БОГОМРСКИХ САТАНСКИХ ПАГАНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА;

- ЗАТО ЊИХОВ ПАТРИЈАРХ ОТВОРЕНО ИЗВРШАВА ПАГАНСКЕ ОКУЛТНЕ РИТУАЛЕ – „КАЛЕНДАРСКА НАРЕЧЕНИЈА“, У САМОЈ СОФИЈСКОЈ МИТРОПОЛИЈИ;

- У МОЛИТВЕНОМ СУ ЗАЈЕДНИШТВУ СА ПАТРИЈАРХОМ КОЈИ ЈЕ У НОВОЈ РЕЛИГИЈИ АНТИХРИСТА И НАЗИВА СЕБЕ „ВАСЕЉЕНСКИМ“;

- У ОЛТАРИМА ПОМИЊУ КАО „ЗАКОНИТЕ“ БЕЗБОЖНЕ, ДЕМОКРАТСКЕ, РЕПУБЛИКАНСКЕ ВЛАСТИ;

Морамо знати да је Исус предао дух у деветом сату: „Христос је живео на земљи тридесет три године, а у паклу је остао тридесет три сата.

Предао је дух у петак у деветом сату (петак 15 часова), а васкрсао је у недељу у шестом сату (у 00 часова - поноћ, од суботе до недеље), свих тридесет три.“

„А од шестог часа наста тама по целој земљи до деветог часа; и око деветог часа повика Исус из свег гласа: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?... И повика Исус из свег гласа и испусти дух. И гле, завеса храма раздере се на двоје од врха до дна; и земља се затресе; и стене се распадоше; и гробови се отворише; и многа тела светих који су умрли устадоше; и изашавши из гробова по васкрсењу његовом, уђоше у свети град и показаше се многима. А капетан и они који беху с њим, чувајући Исуса, видевши земљотрес и све што се чинише, уплашише се веома говорећи: Заиста, овај човек беше Син Божији.“ (Матеј 27: 45-46, 50-54)

Према црквеном уставу, дан је подељен на 12 сати дана и 12 сати ноћи. Дан почиње у 06:00, што је према Цркви нулти сат дана. Сходно томе, 09:00 је 3. сат, 00:00 је 6. сат, 15:00 је 9. сат, 18:00 је 12. сат и нулти сат ноћи, 21:00 је 3. сат ноћи, 00:00 је 6. сат ноћи, 03:00 је 9. сат ноћи, 06 је нулти сат дана, респективно.

Треба имати на уму да у Цркви нема померања сати за летње рачунање времена. То јест, на пример, 15:00 према промењеном летњем рачунању времена, биће 14:00 према непромењеном времену према Црквеном уставу. Бесмислена промена времена, поред тога што негативно утиче на људски биолошки ритам и организам, још је једна иновација безбожних окултиста и „црквених“ астронома језуита, као и нови (грегоријански или новојулијански) календар. На пример, први који је предложио промену сати за летње рачунање времена био је високи јудаиста и „отац америчке нације“ - Бенџамин Френклин.

Промену календара извршио је језуитски професор, астроном и свештеник Кристофер Клавијус, који је рођен у Баварској. У истој Баварској, такође језуитски професор Адам Вајсхаупт, касније ће починити још једно безбожно дело, стварајући ред Илумината.

Сврха ових промена је да се посеје раздор, забуна и ПОДЕЛА МЕЂУ ПРОСЛАВЉАЧИМА. Чак и данас, неке од такозваних „званичних“ цркава славе по старом јулијанском црквеном календару, а друге по новом језуитском папском календару. Ово је директно кршење канона Свете Цркве, који су установили јединствено празновање за све вернике: „Нека благоразумље ваше светости размисли о томе колико је непохвално и неприлично што истих дана једни посте, а други празнују...“ (Цар Константин, „Историја Цркве, књига I, поглавља 7, 10 и 11“ Теодорит Кирски.) – То су речи цара Константина, изговорене у вези са усвајањем ЈЕДИНСТВЕНОГ КАЛЕНДАРА ТОКОМ ПРВОГ ЦРКВЕНОГ САБОРА (када је решено питање које је делило вернике око празновања Васкрсења Христовог).

Свето Предање такође каже следеће: „Јустинијан је водио велику бригу о богослужењу у Православној Цркви и о сјају храмова као места богослужења. У свој законик је, између осталог, укључио ЗАКОН О ОБАВЕЗНОМ СВЕОПШТЕМ ПРОСЛАВЉАЊУ празника Рођења Христовог, Крштења Господњег и Васкрсења, Благовести Пресвете Богородице и других“ - „Житија светих“ Д. Ростовског.

ТО ЈЕСТЕ, ПРАЗНОВАЊЕ СЕ ОДРЖАВАЛО ЗАЈЕДНО У СВИМ ПОМЕСНИМ ЦРКВАМА. НЕШТО ШТО ЈЕ НАМЕРНО ПРОМЕЊЕНО У САВРЕМЕНИМ ЦРКВАМА КОЈЕ СУ ПАЛЕ У ЈЕРЕС, ЈЕР НЕКЕ ОД ЊИХ ПРОСЛАВЉАЈУ ПО СТАРОМ ПРАВОСЛАВНОМ КАЛЕНДАРУ, А ДРУГЕ ПО НОВОМ ЈЕРЕТИЧКОМ ПАПСКОМ КАЛЕНДАРУ.

ЦАРСКИ ЗАКОНИ СУ ЗАБЕЛЕЖЕНИ У ДОКУМЕНТИМА СА ВИЗАНТИЈСКИМ ЦРКВЕНИМ ПРАВИЛИМА И ПРЕДСТАВЉАЈУ БИТНИ ДЕО ЦРКВЕНОГ ПРАВА. ЊИХОВА ПРОМЕНА ОД САВРЕМЕНИХ ЈЕРЕТИЧКИХ ЕКУМЕНИСТИЧКИХ „ЗВАНИЧНИХ“ ДРЖАВНИХ ЦРКАВА, ЗАПРАВО ПРЕДСТАВЉА ГРУБО И НАМЕРНО КРШЕЊЕ КАНОНА, ПРАВИЛА И ПРЕДААЊ СВЕТЕ ЦРКВЕ, ШТО ЈЕ ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ЊИХОВОГ ДУГОГ ОТПАДНИШТВА ОД СПАСОНОСНОГ ПРАВОСЛАВЉА И ЊИХОВОГ ПРЕТВАРАЊА У ХОДНИК КА ПАКЛУ, ОВДЕ НА ЗЕМЉИ, ОДАКЛЕ СВАКО КО СТУПИ НА ЊИХОВ ПРАГ ИДЕ У ПАКАО!!!

Још један фундаментални и смешан апсурд у „реформисаном“ богослужењу „новојулијанских“ цркава јесте подела покретних и непокретних празника – неки остају по старом календару, други „прелазе“ на нови календар?! СВЕ ОВО ЈЕ ЗАПРАВО ЈОШ ЈЕДНА ПРЕВАРА И ИГРА ЗА ОБИЧНЕ ЉУДЕ ОД СТРАНЕ СВЕТСКЕ КАБАЛЕ, КОЈА ДУГО УПРАВЉА ОВИМ „ДРЖАВНИМ“ ЦРКВАМА И САМОУЗДАНО ВОДИ СВОЈЕ СТАДО КА ЂАВОЛУ.

Није само то. Финска Црква, која је „православна“ „сестринска“ црква Српске и осталих „патријаршија“, такође је променила датуме непокретних празника везаних за прославу Васкрсења. То практично крши каноне Свете Цркве, који предвиђају да се приликом прославе Васкрсења Господњег морају поштовати четири услова:

1. Мора бити после пролећне равнодневице; (20. март 2024.)

2. Мора бити после пуног месеца који непосредно следи након њега; (25. март 2024.)

3. Мора бити прве недеље после поменутог пуног месеца; (31.03. 2024.)

 4. Овај празник не би требало да се поклапа са јеврејском Пасхом, од које зависи његово време слављења (јеврејска Пасха се завршила 30.04. – следећа недеља је 05.05.2024. – ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ЈЕ БИЛО У НЕДЕЉУ ПОСЛЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ!)

На пример, 2024. године, финска „православна“ црква, заједно са римокатолицима, англиканцима, лутеранима и другим протестантским злим конгрегацијама, ПРОСЛАВИЛА ЈЕ 31. МАРТА, МНОГО ПРЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ, КОЈА СЕ ЗАВРШИЛА 30. АПРИЛА!

Ево шта црквени канони заповедају о њима:

„Нека сви који се усуде да прекрше одлуке Светог и Великог Сабора, одржаног у Никеји, у присуству благочестивог и богољубивог цара Константина, о празнику спасоносног Васкрсења, буду екскомуницирани и искључени из Цркве, ако наставе да се противе доброј одлуци…“

(Антиох. 1)

 „Хришћани не смеју да славе са Јеврејима, ЈЕР ЊИХОВ НЕПРАЗНИЧНИ ПРАЗНИК МОРА ДА ПРЕТХОДИ ВАСКРСЕЊУ ГОСПОДА. Свештеник који ово не испуњава мора бити свргнут. То је такође одредио Антиохијски Сабор у свом првом правилу.“

Тумачење 7. апостолског канона од Зонаре

„Али Васкрсење славимо НЕ КАДА СЕ СЛУЖИ ЈУДЕЈСКА ПАСХА, НЕГО ПОСЛЕ ЊЕ“

Тумачење 7. апостолског канона од Валсамона

И ОВДЕ СЛЕДИ НЕШТО ИЗУЗЕТНО ВАЖНО У ПОМЕНУТОМ ПРАВИЛУ АНТИОХИЈСКОГ САБОРА:

„И сабор искључује из свештенства не само такве, него и све оне који се усуде да буду у заједници са њима, након што буду свргнути из свештенства...“.

(Антиох. 1)

 ТО ЈЕСТЕ, ПРЕМА КАНОНИМА ЦРКВЕ, НЕ САМО, НА ПРИМЕР, ФИНСКО СВЕШТЕНСТВО И ЛАИЦИ НИСУ ИСКЉУЧЕНИ ИЗ СПАСОНОСНЕ БЛАГОДАТИ, ВЕЋ И СВИ ОНИ КОЈИ НАСТАВЉАЈУ ДА БУДУ У МОЛИТВИ И ЕВХАРИСТИЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СА СВОЈОМ ЦРКВОМ, А ТО СУ СВЕ ПОМЕСНЕ САВРЕМЕНЕ“ЦРКВЕ, УКЉУЧУЈУЋИ ПОНОВО И СРПСКУ.

Свети Викентије Лирински пише у својим „Перегриновим мемоарима о старини и заједници православне вере против бескорисних новотарија свих јеретика“ да ко год жели да „ИЗБЕГНЕ МРЕЖЕ ЈЕРЕТИКА И ОСТАНЕ У ЗДРАВОЈ ВЕРИ, МОРА СЕ ОБЕЗБЕДИТИ“ И НАПУСТИ ЊИХОВУ СКУПИНУ, ЈЕР ИНАЧЕ САМ „ИСКЉУЧЕН“ СА „СВИМА КОЈИ СЕ УСУДЕ ДА БУДУ У ЗАЈЕДНИЧАРЕЊУ СА ЊИМА“, ПО ПРАВИЛУ АНТИОХИЈСКОГ САБОРА!!!

РЕШЕЊЕ СИТУАЦИЈЕ ЈЕ ПОКАЈАЊЕ, АНАТЕМИСАЊЕ ЕКУМЕНИЗМА СА НОВИМ КАЛЕНДАРОМ И ПРЕСТАНАК МОЛИТВЕНОГ ОПШТЕЊА СА ЈЕРЕТИЦИА! ОВО ЈЕ ПРОПИСАНО ПОМЕНУТИМ КАНОНИМА И ПРАВИЛИМА ЦРКВЕ (на пример, Прво правило Другог светског васељенског сабора; 15. правило Двоструког цариградског сабора; 7. правило Седмог васељенског сабора; Седмо правило Другог светског васељенског сабора, итд.).