Оправдавање Џугашвилија, његових личних злочина и Стаљиновог терора уопште је тежак грех. И морална деградација.

 Постоји мит да је Ј. Стаљин посетио блажену старицу Матрону. То је потпуно немогуће претпоставити из онога што знамо о животу ове дивне Божје светитељке.

„Ј. Стаљин је донео тугу милионима људи. Нема потребе за статистиком. Довољно је додирнути документе који бележе њихову патњу. Ана Ахматова је написала: „Провела сам седамнаест месеци у затворским редовима у Лењинграду. Једног дана, неко ме је 'препознао'. Онда се жена која је стајала иза мене, која, наравно, никада није чула моје име, пробудила из омамљености коју сви делимо и шапнула ми: 'Можете ли ово описати?'“ И ја сам рекла: „Могу.“ Онда је нешто попут осмеха прелетело преко онога што је некада било њено лице“

(Реквијем. Уместо предговора).

До смрти је задржала болно сећање на своја искуства:

„И када су, избезумљени муком,

Марширали с осуђеним пуком,

И локомотиве трубиле растанак,

Звезде смрти су стајале изнад нас,

И превијала се невина Рус

Под крвавим чизмама

И шинама црних марус.“

Постоји мит да је И. Стаљин посетио блажену старицу Матрону. То је потпуно немогуће претпоставити из онога што знамо о животу ове дивне Божје светитељке.

Године 1997, свештенство ми је наложило да припремим материјале за канонизацију Матроне Никонове.

Морао сам да прикупљам информације о њој мало по мало.

Нема ничега што би могло да потврди Стаљинову посету њој.

Била је прогоњена.

 Била је спремна да буде ухапшена сваког тренутка.

Ова ситуација је трајала све до њене смрти 2. маја 1952. године.

Икона са приказом Свете Матроне Московске и И.В. Стаљина. Године 2008, налазила се у цркви Свете Олге, равноапостолне, у Стрелни, Петродворечки округ, Санкт Петербург

Покушаји да се окрутни прогонитељ Цркве прикаже као верујући хришћанин и добротвор Цркве су опасни и могу проузроковати само духовну штету.

Ово замагљује границе између добра и зла.

Зависност од зла је страшна болест нашег времена.