ТОТАЛИТАРНА СЕКТА УНИШТИЛА ХРИШЋАНСКОГ АРИСТОКРАТУ КОЈИ ЈЕ СПРЕЧАВАО ИЗАЗИВАЧЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Пре 112 година, 28. јуна 1914. године, надвојвода Фердинанд и његова супруга убијени су у Сарајеву, што је изазвало избијање Првог светског рата.

Савремена руска пропаганда је често преувеличана: Европа и њени лидери се често приказују као стални скуп руских непријатеља и, уопште, чудовишта.

Али Европа је такође доследно сарађивала са нама, а међу њеним лидерима често су били пријатељи Русије, људи од части.

Један од њих био је надвојвода Фердинанд, који се категорички противио рату у Европи и залагао се за пријатељство са Русијом, а наводно је убијен за добробит Србије и Словена.

Залагао се за савез хришћанских монарха против безбожне револуције, чија је покретачка снага била тајна друштва.

 Надвојвода је пророчки изјавио:

„Никада нећу ратовати против Русије. Жртвоваћу све да то избегнем, јер би се рат између Аустрије и Русије завршио или свргавањем Романових, или свргавањем Хабзбургова, или свргавањем обе династије...“

Године 1907, Фердинанд је наложио дипломати који је одлазио у Руско царство:

 „Реците свима у Русији са којима имате прилику да разговарате да сам пријатељ Русије и њеног цара.

Никада аустријски војник није стао против руског војника са оружјем у руци... Морамо бити добри суседи. Одобравам стари савез три цара.“

Године 1913, годину дана пре катастрофе, надвојвода је пророчки написао:

„Рат са Русијом је наш крај... Да ли би аустријски цар и руски цар заиста требало да свргну један другог и отворе пут револуцији?“

Говорио је о завери глобалног „антисистема“ против хришћанских монарха:

„Рат са Русијом мора се избећи јер га Француска подстиче и антимонархисти, који желе да изазову револуцију како би свргли монархе са њихових престола.“

Године 1891, Фердинанд је стигао у Санкт Петербург, где га је на станици дочекао сам цар Александар III и одликовао га Орденом Светог Андреја Првозваног.

Надвојвода је саосећао не само са руским народом већ и са свим Словенима, желећи, након ступања на престо, да Аустро-Угарску трансформише у Аустро-Угарску-Славију — троједину државу у којој би права Словена била правилно поштована.

Зар глобалне силе зла нису могле да ковају заверу против тако чврстог противника?

С. А. Нилус је писао о његовом атентату у Сарајеву:

„План за овај атентат, као под Лујем XVI, био је састављен неколико година раније.

„Revue Internationale des Sociétés Secretes“, чији је уредник, Турментин, знао многе тајне слободног зидарства и објавио их, известио је већ 15. септембра 1912. да је један високопозиционирани слободни зидар наводно изјавио да је Франц Фердинанд већ осуђен на смрт и да мора да пропадне на степеницама престола.“

Надвојвода је имао хришћански морал.

Био је храбар, понекад чак и непромишљен, и када је први покушај атентата на њега у Сарајеву пропао, требало је да прекине своју посету.

Пре смрти, надвојвода није мислио на себе, већ на своју породицу.

Његове последње речи биле су:

„Софија, Софија! Немој да умреш! Живи за нашу децу!“

А у вези са њиховим убицом, уз чију помоћ су силе зла покренуле светски рат, чинећи надвојводину несрећну децу првом сирочади, британски историчар Макс Хејстингс је прикладно написао:

„Као и многи који су ушли у историју на сличне начине, Гаврило Принцип је цео свој живот провео покушавајући да превазиђе перцепцију себе као малог и безначајног човека.“

Године 1912, добровољно се пријавио да се бори за Србију, али је одбијен због ниског раста.

Током првог испитивања након догађаја из јуна 1914, који су му донели срамоту, објаснио је терористички напад овако:

„Сви су ме сматрали слабићем.“

Надвојводини синови су касније послати у нацистичке концентрационе логоре због свог противљења Хитлеру, али су преживели.

Фердинандови потомци имају јаку наклоност према Русији; 2014. године су чак у свом замку угостили икону Светог цара Николаја II, донету из Москве. 

Извор: ТГ Игора Друза