Слушао сам аудио књигу „Исповести бивше искушенице“. У њој бивша искушеница препричава ужасе које је доживела у манастиру. Изненађен сам што није одмах отишла када је била сведок поступака неспојивих са хришћанством.

Један Светитељ је рекао: пре него што човек постане хришћанин, мора прво постати пристојна особа. То су основни захтеви, и свака нација и религија имају такве људе. То их не чини хришћанима, а још мање учитељима цркве. Али бити хришћанин без таквих особина је немогуће.

Кажу да је црква болница где се душе лече, па тамо има свакаквих људи. Али проблем је што већина тих људи није исцељена, а понекад им чак и буде горе. Лекари душа не маре за болесне; понекад су и сами болесни, али то их не спречава да заузимају високе положаје.

Ова књига открива многе проблеме:

Очигледно, ово није проблем јединствен за манастир. Игуманију штити митрополит, свештеници, па чак и „старци“ регрутују нове чланове, дајући им „благослов“ да се придруже таквом манастиру. То је читав систем, зачарани круг.

Проблем нису чак ни недостојне вође — то је више последица — већ сами људи који им дозвољавају да буду такви.

На крају крајева, постоји само једна игуманија, а много монахиња. Могле би да се међусобно подржавају и да се супротставе. Могле би да напусте такав манастир и формирају своју заједницу, као што су то раније чиниле многе свете жене.

Нема јединства међу паством; људи живе по принципу: „То ме се не тиче“. Без подршке друштва, веома је тешко било шта променити самостално.

Таква произвољност је могућа само уз потпуну духовну неписменост. Према статистици, 90% православних хришћана није ни прочитало Библију од почетка до краја, не чита учења Светих Отаца, крштава без катихизиса и углавном обавља обреде у цркви, али практично немају духовни живот.

Такође, у Русији се грубост и неуредност не сматрају необичним. За Јапанце, који су од рођења одгајани у потпуно другачијем окружењу, ово је посебно осетљиво.

Старија особа може понизити или увредити млађу особу, али и она је некада била млађа и увређена. А млађа особа тражи некога још млађег или рањивијег, коме може да уради исто што и она њој.

Ипак, у Русији људи имају тенденцију да превише верују вођама. Али зар Библија не каже да треба проверити и уверити се да су они они за кога се представљају? На крају крајева, чак и ако дође анђео са неба и учи нечему другачијем од онога што је написано у Библији, не слушајте га.

Извор: ТГ Георгија Сузукија