Поплава је почела. Човек седи на балкону на другом спрату и чита Библију. Вода расте, метар изнад тротоара. Људи стижу камионом, носећи своје ствари, и вичу човеку који чита:

-„Пођи са нама, долази поплава!“

-„Не, нећу! Молићу се, и Господ ће ме спасити!“, одговара он.

 После неког времена, вода поново почиње да расте и стиже до другог спрата. Људи стижу чамцем, вичући:

- „Скачи у чамац, вода расте!“

-„Не, молићу се Богу да ме спасе!“

Вода расте и већ додирује плочу балкона где човек стоји са Библијом. Хеликоптер се приближава, а пилот виче:

-„Хеј, ухвати се за мердевине!“

- „Не требају ми! Моја молитва ће ме спасити!“

На крају, удавио се. Срео је Бога и питао:

-„Господе, молим те, реци ми, зашто ниси хтео да ме спасеш?“

 А Бог му је одговорио:

„Па, и ти си требао нешто да учиниш... А ко мислиш да ти је послао камион, чамац и хеликоптер?“

+ + +

Господе! Данас нисам оговарао, губио живце, лагао, лоше мислио о другима, био похлепан, мрзовољан, гадан или себичан. Захваљујем Ти се на овоме. Али за неколико минута, када устанем из кревета, вероватно ће ми требати много више Твоје помоћи!

+ + +

У току је било прикупљање прилога у цркви. Грешком је једна особа донирала хиљаду рубаља уместо десет. Када је то открио, забринуто је пожурио свештенику на крају службе да му каже за своју грешку. Умирујући га, свештеник је рекао:

-„Не брини, дете, на небу ће ти се уписати само десет рубаља...“

+ + +

Један човек је тражио Бога. Прво је отишао у католичку цркву — срдачно су га поздравили, питали га о његовом животу и посадили га на клупу у првом реду. Затим је свратио до баптистичке цркве — понудили су му чај и обећали да ће му пронаћи невесту. Коначно, стигао је до православне цркве — тамо се само једна старица осврнула, прогунђала, а затим се поново окренула, концентришући се на молитву. Одлучио је да остане тамо.

Када му је свештеник разговарао о његовом путу ка вери, објаснио је своју одлуку да постане православан:

-„Оче, ја сам економиста и знам да вам нико неће наметнути добар производ!“

+ + +

Време је за цртање у вртићу. Васпитачица прилази девојчици која ентузијастично црта:

-„Шта црташ?“

-„Бога.“ „Али нико не зна како Он изгледа!“

-„Сада ће сазнати!“

+ + +

Далај Лама је стигао на Валаам...

-„Могу ли да видим храм?“ упитао је.

Показали су му храм.

-„Могу ли да видим како живе монаси?“

Показали су му келије.

Гост из Тибета је све питао, све је научио.

И све му се јако допало.

-„Врло добро, врло добро...“ хвалио је.

-„Врло је слично начину на који наши монаси живе... И они се моле и раде, раде и моле... Али, опростите ми... Нисам баш разумео, које борилачке вештине ваши монаси савладавају?“

- „Шта?“ упитали су.

- „Борилачке вештине... Карате... Џудо... Зар немате ништа од тога?“

- „Зашто не?“ одговорио је монах који је пратио Далај Ламу, не узнемирено.

„Сви учимо борилачке вештине.“

- „Које, ако није тајна?“

- „Нема тајне... Наша борилачка вештина је једноставна: ако те ударе по једном образу, окрени и други...“

-„То је то? Шта је следеће? Шта је следеће?

-„Онда ништа... То је победа...“

+ + +

„Оче, коју молитву треба да прочитам да би ми све у животу било боље?“

-„А коју си до сада читао?“

-„Па, нисам прочитао ниједну!“

- „Па, онда читај било коју!“