|
Литургија се завршава. Свештеник ступа на проповедаоницу са обавештењем верницима: - „Драга браћо и сестре! Подсећам вас да ћемо следеће недеље почети реновирање парохијског дома. У том смислу, имам две вести за вас: једну добру, другу... рецимо, која захтева веру.“
Народ у храму ћути. Свештеник наставља: -„Добра вест је да наша парохија већ има сва потребна средства за потпуни завршетак реновирања!“ Олакшано мрмљање пролази кроз цркву: -„Слава Богу! Каквог смо спонзора нашли!“ Свештени застаје, осмехује се и додаје: - „И друга вест: сав овај новац је још увек у вашим џеповима и торбама. Али чврсто верујем да ће вам Господ помоћи да га извадите одатле!“ + + + Млади монах је упитао старца: - „Оче, да ли сада морам потпуно да се одрекнем света?“ - „Не брини“, одговорио је старац. - „Ако је ваш живот истински хришћански, свет ће вас се одмах одрећи.“ + + + Један мудрац овога века дошао је код једног старца. Видевши да старац нема ништа осим Библије, дао му је свој библијски коментар. Годину дана касније, поново је дошао код старца и питао: - „Оче, да ли вам је моја књига помогла да боље разумете Библију?“ - „Напротив“, одговорио је старац, „морао сам да се окренем Библији да бих разумео вашу књигу.“ + + + Обавештење у црквеној књижари гласи: -„Јуче је из наше продавнице украдена књига 'Како живети као хришћанин'. Надамо се да ће ускоро бити враћена.“ + + + Један архимандрит се упокојио. Испод његовог кревета у келији пронађен је кофер, уредно сложен унутар његове архијерејске одежде, припремљен за његову хиротонију. А на врху свега тога била је калиграфски исписана копија говора који је покојник намеравао да одржи приликом своје хиротоније за епископа. Његове прве речи биле су: „Никада нисам очекивао...“ + + + Једна побожна породица је набавила пернатог пријатеља – папагаја. Нико га није научио да говори, али птица се показала интелигентном и причљивом, чак је научила да сама понавља речи и целе фразе. Једног дана, гости су стигли на породичну прославу. Бака се журила по кухињи, а деца су, да би забавила госте, показала им забавног папагаја. Врата кавеза су се случајно отворила, папагај је излетео и почео да лепрша по стану. Власникова мачка, која се до тада скривала на осамљеном месту, појурила је за њом. Бежећи од потере и већ прилично уморан од махања крилима, папагај се сместио на шипку за завесе тик уз плафон. Мачка, не будући лукава, брзо и спретно се попела уз завесе до самог врха. Гости су се смрзли. Још један тренутак – и мачак би зграбио јадницу! Али одједном је птица гласно и јасно рекла, са карактеристичном бакином интонацијом: - „Господе, помилуј! Господе, помилуј!“ Мачка, затечена, одмах је пала на под, вероватно се мучећи да схвати: - „Бако?! На завесама?!“ А папагај, шапом хватајући шипку за завесе, задовољно је рекао, као да издише: -„Слава Богу!“ Нема сцена. А онда — општи уздах олакшања и изненађења. Заиста: „Свакоје диханије да хвали Господа!“ + + + Из приче једног парохијанина: Бака се гура напред у реду за исповест: - „Пустите ме да прекореда, имам само два греха!“ |