Месијанска фигура у исламским веровањима која предсказује крај света

 Како се војни сукоб између Сједињених Држава и Ирана одуговлачи, у Ирану и Пакистану почиње да се шири необична гласина: да је сам рат механизам којим ће се Махди, месијанска фигура у шиитском и ширем исламском веровању о крају света, вратити на земљу да победи Америку.

Доктрина у основи гласине

Иранска верзија ове гласине заснива се на веровању изведеном из шиитске теологије Дванаестоимамаца (Итна ' Ашари), доминантне гране ислама у Ирану, из које Исламска Република црпи свој верски легитимитет. Дванаестоимамаци и шиитски муслимани тврде да је постојало дванаест легитимних имама, духовних и политичких наследника пророка Мухамеда, потомака његовог зета Алије, и да дванаести од њих, Мухамед ибн ел-Хасан ел-Махди, није умро већ је ушао у „окултацију", стање божанске изолације (сакривен од стране Бога), у деветом веку нове ере. Доктрина Дванаест имама сматра да је овај скривени имам остао жив, иако скривен од света, и да ће се једног дана поново појавити као Махди да успостави правду након периода у којем је неправда постала широко распрострањена и неподношљива, у раздобљу у којем су понекад, према различитим изворима, претходили катастрофални ратови и немири. Овај концепт, комбинован са сећањем на битку код Кербале и праведног мучеништва пред огромним снагама, намерно је укључен у иранску државну реторику од Исламске револуције 1979. године, цитирајући се и у политичком дискурсу и у званичним церемонијама како би се тренутна борба представила као наставак свете историјске драме.

Коран не помиње директно месију, али ислам има јаку традицију о Махдију, спаситељу ислама, који ће доћи као вођа. Махдијев долазак ће се поклопити са доласком хришћанског месије, који ће помоћи Махдију у борби против Масиха ад-Даџала, лажног месије или антихриста. Према традицији, Махди ће се поново појавити са Исусом, који ће се прогласити муслиманом и убијати хришћане који одбијају да пређу у ислам.

Долазак Махдија се такође сматра временом када ће сви прећи у ислам. Хадиси цитирају Ум Саламу, једну од Мухамедових жена, која је рекла да ће са доласком Махдија сви немуслимани прећи у ислам. Према шиитском исламу, доласку Махдија претходиће ера у којој ће две трећине светске популације нестати - једна трећина од куге и једна трећина од рата. Период пре доласка Махдија такође ће бити обележен великим ратом у Сирији и Ираку, који ће опустошити обе земље, праћен великим пожаром и „црвенилом на небу".

За сунитске муслимане, Махди је наследник пророка Мухамеда, који још није дошао. За већину шиитских муслимана, Махди је рођен, али је нестао и остаће скривен од човечанства док се поново не појави да врати правду свету. Као и у јудаизму и хришћанству, повремено се током векова појављивали муслимански лидери тврдећи свако од њих, да су баш они Махди, иако се његов долазак још увек чекао.

Шиитски исламски концепт Махдија укључује васкрсење мртвих, посебно њихових преминулих имама и вођа, као и веровање да ће Махди освојити Цариград, који је био престоница Римског и Византијског царства и играо је кључну улогу у успону хришћанства. Цариград је касније освојен и постао престоница исламског Османског царства.

Концепт Махдија је важно политичко питање у Исламској Републици Иран, светском лидеру шиитског ислама, и ово није први пут да се таква реторика појављује на највишим нивоима иранске државе. Након што је одржао свој први говор пред Генералном скупштином УН 2005. године, тадашњи председник Махмуд Ахмадинеџад је на снимљеном састанку са високим шиитским свештеником ајатолахом Абдулахом Џавадијем Амолијем испричао да му је члан његове делегације рекао да је био окружен ауром светлости док је говорио, одмах након што је завршио свој говор молитвом за повратак Махдија, и да су га сви присутни посматрали са пажњом. Ахмадинеџад није директно тврдио да је добио божански знак, али је то снажно имплицирао, што је први јавни показатељ колико је дубоко укорењено махдистичко очекивање међу иранском политичком класом.

Гласина добија конкретан облик међу Револуционарном гардом

Према информацијама које је објавио јордански новински веб-сајт Акбар Хајат, ово латентно очекивање сада се материјализовало у специфичну и информисану гласину унутар Иранског корпуса исламске револуционарне гарде: растуће веровање, у одређеним круговима унутар Гарде, да ће се Махди физички појавити већ у августу ове године и да ће веома строга казна коју Иран тренутно трпи у свом рату са Сједињеним Државама покренути његов појаву да лично преузме команду над борбом и победи Америку. Абдулах Хаџи Садеги, представник иранског врховног вође у Револуционарној гарди, дао је овом веровању институционални глас, описујући Гарду, а посебно њене Кудс снаге, као „један од инструмената који припремају пут за појаву Имама доба". У овом тумачењу, рат се не само подноси. Он се тумачи као неопходан и предодређен прелудијум доласка Махдија, перспектива која континуираној жртви и непрестаној борби даје космичко оправдање које ниједан неуспех на бојном пољу не може лако поткопати.

Ова очекивања су сада прешла границе и језичке баријере, појављујући се у Пакистану на потпуно другачији начин: вирални видео који је 24. јула објавила пакистанка Самија Кан, која је познати пакистански астролог и редовно даје предвиђања у медијима и на телевизији. У својим последњим обраћањима јавности, Самија је помешала астролошка предвиђања са језиком исламских веровања о крају времена. Упитана пред камерама, да ли је управо сада настао тај тренутак када се свет приближава Кијами, Судњем дану, с обзиром на америчка и иранска очекивања доласка Исуса и Махдија, респективно, Кан је избегла да одговори на теолошко питање, али је потврдила основну премису, рекавши да не може да коментарише академска тумачења, али да може да чита „промене на земљи и небу". Такође је раније ове године изјавила да период од 2026. до 2028. године неће бити период добрих вести.

Рат је окарактерисала да је само „прекинут" раније ове године пре него што је настављен средином фебруара, предвидела је да ће се криза наставити померати ка Европи и нагласила да наступа будуће муслиманско буђење које би приморало глобалну муслиманску заједницу ("Умма") да се уједини. На директно питање, шта би муслимани широм света, а посебно Пакистанци, требало да ураде као одговор, Кан је експлицитно поменула битку код Кербале, позивајући на одлучност, а не на страх, и наглашавајући спремност оних који су погинули у Кербали да прихвате мучеништво уместо повлачења – иста историјска референтна тачка која је у основи званичне реторике Ирана.

Оно што пакистанску верзију чини занимљивом није њен садржај; астролошка предвиђања рата и немира која су сама по себи генеричка. Занимљив је начин на који је представљена: материјал о Судњем дану (крају света), који се у Ирану емитује преко клерикалних и канала Корпуса исламске револуционарне гарде, постаје виралан у Пакистану путем видео снимака на друштвеним мрежама представљених као астролошки коментари, допирући до публике која нема директну везу са иранским клерикалним естаблишментом. Иста основна нарација – да овај рат иде ка божански предодређеном врхунцу, а не ка преговарачком или војном решењу – сада се истовремено шири преко два потпуно различита канала у две различите земље.

Превод: С. Л.

Извор: https://israel365news.com/