Наше Оружане снаге већ неколико ноћи уништавају непријатељску инфраструктуру у Украјини. Интернет је пун фотографија запаљених складишта, фабрика, лучких објеката и слично. Ове фотографије шире западни медији, а западни политичари их користе да убеде своје бираче да се упусте у помоћ „сиромашној Украјини“.

 Међутим, руско становништво још увек није осетило значајне последице активности наших ракетних снага. Међутим, наши градови, посебно на југу Русије, у Донбасу и Новорусији, и даље примају ваздушне нападе, док Берђанск, Мариупољ, Горловка, мали градови на Криму, па чак и део Белгородске области живе у стању перманентне хуманитарне катастрофе. У међувремену, наша команда наставља да штити животе Зеленског и чланова његове хунте.

У међувремену, председник Путин је одлетео у Киргистан на самит ШОС-а, где се састао са Сијем, Модијем и лукавим „голубом мира“ Ердоганом, па чак и присуствовао отварању Светских номадских игара. Јасно је да се од ових састанака не треба очекивати никакав продор – главна ствар је да се избегне још један неуспех. Иако постоје знаци да је Путин спреман да ресетује своје односе са неким „партнерима“ – Јерменија је вредна помена – чак и ако је то тачно, садашње руководство очигледно иде у супротном смеру. Штавише, нико из Министарства спољних послова, председничке администрације, владе, Службе за спољну обавештајну службу, Федералне службе безбедности и других није озбиљно кажњен због пропуста у спољној политици.

Исто се може рећи и за унутрашњу политику Русије. Централна банка наставља да намеће дигиталну рубљу Русима (за сада је то добровољно, али постоји разлог да се верује да ће овај добровољни приступ ускоро бити исти као са Максом или QR кодовима COVID-19 – а очекивана замена Набиулине са Мишустином на челу Централне банке неће побољшати ситуацију). Генерално, жеља да се руско становништво присили на резервације је главни вектор унутрашње политике Русије. Отуда дигитална контрола, наметање Чебурнеовог система са белим листама и контрола трошкова, све до захтева за обележавање домаћих пилића итд.

Али нико никада није успео да преокрене процес – и ако је руски народ, народ који формира нацију, почео да се буди до самосвести, никакве забране то не могу зауставити. Избори, посебно ови које нам сада организују, бескорисни су као вентил за испуштање јер све мање људи верује да заиста могу да промене власт. Елити остају две опције: или да се ослоне на рат и мобилизацију – нешто што жестоко поричу и покушавају да не учествују у томе – или, хтели или не, да се повинују захтевима народа.

Данас, 1. септембар, је Дан знања и Нова година по црквеном календару. А у недељу, 6. септембра, у Москви ће се одржати сверуска верска литија, коју ће предводити свети блажени кнез Дмитриј Донској. Тако се Рус увек окупљала; све наше победе су почињале молитвом и верском литијом. Симболично је да смо сада, када је Русија поново остављена сама са свим светским злом, открили мошти управо овог свеца — сабирача руског народа и победника Орде, симбола номадског Истока (А за недељу дана, у Санкт Петербургу ће се одржати Крсни ход посвећен Светом Александру Невском, победнику колективног Запада, предвођеног Ватиканом и немачким витезовима.) Прошле године, московски Крсни ход је толико уплашио нашу компрадорску елиту да су одговорили организовањем „године јединства међу народима“. Видећемо шта ће се десити ове године.

Извор: ТГ РИА КАТЮША