У конзервативним круговима све више јача мишљење да папа Лав наставља курс који је зацртао папа Фрања – пут усмерен ка постепеном укључивању ЛГБТ идеологије и њених заговорника у живот Римокатоличке цркве.

Именовање Микелеа Ди Толвеа за новог бискупа Кјође додатно је подстакло ову забринутост.

 Он је претходно обављао дужност ректора Папске велике богословије и помоћног бискупа Рима.

 Ово именовање изазвало је знатне полемике због Ди Толвеових блиских веза са папом Фрањом и његове контроверзне репутације. Према наводима портала *LifeSiteNews*, Ди Толве је био један од главних говорника на представљању књиге Кјаре Д’Урбано „Срећни позиви: Интеграција сексуалне оријентације, осећања и односа“ (Happy Vocations: Integrating Sexual Orientation, Feelings, and Relationships), за коју је предговор написао сам папа Фрања.

 Књига заступа тезу да је за свештенство „афективна интеграција” важнија од сексуалне оријентације – став који је у супротности са традиционалним приступом искључивања особа са хомосексуалним склоностима из процеса рукоположења.

 Ди Толве је такође контроверзна личност због свог стила управљања у Богословији у Милану, где је био ректор од 2014. до 2020. године.

 Извори на које се публикација позива описују његов мандат као период обележен „потпуном контролом и надзором”.

 Поред тога, критике је изазвао и начин на који је поступао у случају Емануелеа Темпесте – свештеника који је касније осуђен због сексуалног злостављања малолетника.

Тврди се да је управо Ди Толвеова интервенција омогућила Темпести да настави студије и буде рукоположен, упркос бројним примедбама других званичника богословије.

Именовање је уследило након изјава самог папе, који је нагласио свој дугогодишњи однос поверења са Ди Толвеом.

 Те изјаве су одмах учиниле ово именовање једном од тема о којима се највише расправља у оквиру актуелних питања Римокатоличке цркве.