Језички модели мењају не само начин на који пишемо, већ и начин на који размишљамо – а енглески језик је посебно угрожен.

Када је ChatGPT постао доступан широј јавности, мало ко је претпоставио да ће се расправа о вештачкој интелигенцији преместити са техничких форума у ​​домен лингвистике. Истраживања са америчких универзитета показују да чет-ботови мењају речник, синтаксу, па чак и обрасце понашања својих корисника. Речи попут *delve* (удубити се), *essential* (суштински) и *insight* (увид) постале су обележја текстова које генеришу машине, док су метафоре које укључују таписерије и симфоније постале права опсесија језичких модела.

Међутим, није само речник разлог за забринутост; мења се и структура реченице. Велики језички модели се првенствено обучавају на енглеском, језику у којем је редослед речи „субјекат–глагол–објекат” практично фиксан. Када такав модел пише на руском или хрватском – језицима који дозвољавају много слободнији редослед речи – он намеће енглески образац. Тера Блевинс, професорка рачунарских наука, упозорава да би корисници могли почети да опонашају тај образац како у писању, тако и у разговору, чиме би изгубили нијансе које омогућава флексибилнији редослед речи.

Хрватски језик није изузетак

Хрватски је морфолошки богат језик. Граматички падежи нам омогућавају да разликујемо субјекат од објекта без обзира на редослед речи. Ипак, ако говорници почну да усвајају енглески образац – јер им „звучи природније” након стотина разговора са чет-ботом – губи се одређени степен изражајности. Ово није теорија завере; то је лингвистичка чињеница: језик се мења под утицајем онога што свакодневно читамо и слушамо.

Истраживање које је Блевинс објавила на серверу за препринте arXiv показује да људи и чет-ботови опонашају једни друге. Када чет-бот каже „није срећан” уместо „тужан”, већа је вероватноћа да ће корисници у свом одговору употребити негацију. Када употреби реч *vehicle* (возило) уместо *car* (аутомобил), корисник усваја тај израз. Занимљиво је да се људи према чет-ботовима односе као према људским бићима – несвесно, аутоматски и без отпора.

Симулирана емпатија и стварна штета

Ипак, највећи проблем не лежи у самим речима. Софија Теиксеира упозорава да, иако чет-ботови могу помоћи људима да организују своје мисли или вежбају тешке разговоре, они такође могу подстаћи зависност. Људски разговори напредују захваљујући неслагању – трењу које се превазилази. Чет-бот увек попушта. Не свиђа вам се одговор? Само кликните на „поново генериши”.

Ова навика би могла да ослаби нашу способност ношења са сукобима у стварном животу. Симулирана емпатија може да се претвори у „једноличну комору одјека” (енг. *one-person echo chamber*), како то сликовито описује Теиксеира. Оно што је почело као „прва помоћ против усамљености” могло би да се заврши катастрофом по ментално здравље.

То покреће питање које је у првобитној расправи занемарено: ко контролише језичке моделе који обликују наш језик? Ако су обучени на енглеском језику, ако фаворизују енглески редослед речи и намећу енглеске фразе – у којој мери је хрватски језик заправо заступљен у њима? И колико ће наш језик за десет година личити на превод са енглеског?

До сада се политика хрватског језика првенствено фокусирала на заштиту од србизама. Вештачка интелигенција представља нову, суптилнију претњу: она не намеће само стране речи, већ и страни начин размишљања. А то је много теже исправити него једноставно уклонити позајмљенице.

Решење не лежи у забрани технологије. Решење је у развоју сопствених језичких модела – обучених на хрватским текстовима и под надзором хрватских института. Без тога, наша деца ће учити да пишу од машине која не разуме ни граматичке падеже ни слободу коју они оличавају.

Извор: "Логично.хр"