„А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше“

(Мт. 25,5)

Горњи цитат је из приче Господа нашега Исуса Христа о мудрим и лудим девојкама, које – чекајући одоцнелог женика – задремаше и поспаше. Ова прича у потпуности одражава стање српских ревнитеља.

Наиме, у прошлости, када би се појавио неки текст сличан „Жалосној посланици“ коју су бугарски свештенослужитељи и верници упутили архирасколнику са Фанара, јавило би се бар неколико наших читалаца, који би разобличили догматски и канонски проблематичне исказе (док се, истовремено, читаност "Борбе за веру", у односу на та времена, повећала стотинама пута).

„ЉУДИ СУ СЕ УМОРИЛИ“

Причајући са неким нашим сарадницима о разлозима пасивности чак и  некада најревноснијих српских ревнитеља, један од њих је изјавио:  „Људи су се уморили, јер борба (мисли се на борбу против новотарија, екуменизма и других јереси) предуго траје“.

Ова констатација је тачна, али произилази да нас је Господ узалуд упозорио да будемо будни до Његовог Другог Доласка?

Јер, гле, сви поспаше...

ШТА ЈЕ СПОРНО У ПИСМУ БУГАРСКЕ БРАЋЕ

На први поглед, писмо бугарског свештенства, монаштва и верника Вартоломеју се чини ревнитељско (овде:). Али, кад се дубље сагледа оно то није.

Као прво, Бугари су новокалендарци.

Прво што треба да ураде је враћање на светоотачки Јулијански календар. У томе могу да се угледају, рецимо, на Пољску Цркву, која се 18. марта 2014. године, одлуком свог Сабора, вратила на стари календар.

Друго и суштинско, везано за само писмо, јесте етикеција са којом се обраћају Вартоломеју.

ЗАШТО „СВЕСВЕТОСТ“ А НЕ СВЕТОСТ?!

У самом наслову свог писма, Бугари изазивача највећег раскола после папиног из 1054. године, ословљавају са „Свесветост“. Не, дакле, са „Светост“, што је титула православних патријараха, већ са „Свесветост“. То, граматички и логички, сугерише виши степен светости или чина у односу на титулу Његова Светост коју носе остали православни патријарси.

На грчком, истина, његова титула гласи Панагиотатос = Свесвети. Али, то је плод грчке мегаломаније, зашто јој Бугари повлађују?!

ЗАШТО „ВАСЕЉЕНСКИ“?!

Аутори писма Вартоломеја титулишу још са „Васељенски“, у чему се, опет, огледа, папоцентризам.

Патријарх Истанбула данас отворено своју титулу „Васељенског” и „Свесветог” тумачи шире, говорећи отворено да је он први без једнаких (примус сине парибус), односно да има право суђења и интервенције у другим Црквама.

СВЕТИ ОЦИ ПРОТИВ „ВАСЕЉЕНСКОГ“

Свети Григорије Велики, на пример, још крајем 6. века, када је цариградски патријарх Јован IV Постник званично почео да користи титулу „васељенски“, тадашњи папа римски Григорије Велики оштро се побунио против тога. Он је сматрао да је та титула горда, антихришћанска и да нарушава једнакост епископа, те је насупрот томе за себе узео титулу „слуга слугу Божијих” (servus servorum Dei).

Фанар користи титулу „васељенски”  - као што смо већ поменули - да би оправдао своје право на мешање у послове других Цркава (као што је био случај са додељивањем Томоса укрофашистичкој секти званој „Православна црква Украјине“ 2019. године, што, иначе, и Бугари у свом писму критикују.

Разлика између „Васељенског патријарха” и „Васељенског сабора”

Док Црква признаје Васељенске Саборе као највиши ауторитет који доноси одлуке обавезујуће за све хришћане, власт самог „васељенског патријарха” је ограничена на истанбулску четврт звану Фанар (са неколико стотина верника). Његова титула је плод грчког етнофилетизма (за који Грци, неоправдано, оптужују словенске Православне Цркве), а не одраз стварне јурисдикције над читавим православним светом.

БУГАРИ НА ПОЛА ПУТА

Бугари – што је добро – најављују да неће саслуживати са Вартломејем, позивајући се на 15. правило Прво-Другог Цариградског Сабора. Међутим, суштина овог правила није само одбијање саслуживања, већ прекид молитвеног општења, односно евхаристијског помињања. Мада они у писму, на једном месту кажу, „одбијамо молитвено и евхаристијског општење са предстојатељем који јавно проповеда јерес“, ипак не прекидају евхаристијско општење са Вартоломејем, јер и даље помињу своје епископе, који помињу бугарског патријарха Данила, који помиње архирасколника Вартоломеја (чиме су сви поменути „инфицирани“ његовим јересима и канонским преступима).

Дакле, овде је у питању недоследност. Ствар се не доводи до нужне канонске косеквенце – престанка евхаристијског помињања -  а поводом јереси и канонских преступа које су му у писму побројали.

ЋАСКАЈУ СА ВУКОМ УМЕСТО ДА ЗАШТИТЕ ТОР ОД ВУКА

Браћа Бугари кажу да неће дозволити „злом вуку да узнемири мирно стадо Христово", али ноншалантно ћаскају са вуком – притом га ословљавајући као божанство – уместо да хитно ограде тор овчији, односно да прекину евхаристијско општење са Вартоломејем, без обзира да ли ће он началствовати у рилском манастиру или неће, јер је то секундарна ствар у ситуацији када су његове јереси и расколничко деловање доказани...