Холивуд није само фабрика снова; он је и тренер. Током више од шест деценија, доследно је усађивао једну идеју: пол је костим, личност је глина за обликовање, а дете је пројекат.

Прва маска

1959: *Неки то воле вруће* (Some Like It Hot).

Тони Кертис и Џек Лемон облаче сукње поред Мерилин Монро. Сви се смеју. Ипак, то је био први мега-хит у којем је пол изједначен са маском, костимом, улогом. Та идеја је лако ушла у свест јавности – кроз смех.

Вреди напоменути да су новине у тренутку рођења ћерке глумаца Тонија Кертиса и Џенет Ли – глумице Џејми Ли Кертис (која нема деце) – заправо известиле да је она дечак (https://www.newspapers.com/article/daily-world-jamie-lee-curtis-8-week-old/138694323/)!

Премотајмо 10 година унапред, на 1969. годину: изненадни суноврат у потпуно развијено хомо-транс лудило.

У филму са заиста подругљивим насловом *Честити* (Chastity – што значи „чедност”), певачица, глумица и права геј „икона“ Шер играла је бисексуалну жену по имену Честити.

Сасвим „случајно”, исте године када је филм објављен, Шер је родила ћерку којој је дала име по том лику; са 17 година, дете је „схватило да је лезбејка”, а 2010. године... променило пол у мушки и узело име Чаз Боно!

Узгред, дуго се причало да је и сама Шер трансродна особа – и то не само због њеног дубоког контралто гласа.

Пол као средство

Осамдесете године. *Тутси* (Tootsie), *Виктор/Викторија* (Victor/Victoria).

Промени пол – постигни успех. Маска постаје средство за друштвено напредовање. Желиш каријеру? Обуци другачије „ја”.

Пол као шок

Деведесете године. Ту је и необичан психолошки трилер *Игра плакања* (The Crying Game), о наоружаном припаднику ИРА-е који се заљубљује у таоца – за кога се испоставља да је жена „са тајном”. Затим и још необичнији еротски трилер са Брусом Вилисом у главној улози, *Боја ноћи* (Color of Night).

Овде промена пола није извор смеха, већ заплетни обрт. Еротика, хорор, изненадно откриће. Пол постаје тајна која се открива у завршници.

Пол као извор сажаљења

Двехиљадите године. *Момци не плачу* (Boys Don't Cry), *Трансамерика* (Transamerica).

Трансродни протагониста више није чудовиште, већ жртва. Холивуд учи публику да плаче и осећа сажаљење.

Слом алфа-мужјака

И управо ту ствари постају веома индикативне. Холивуд узима иконе мушкости и јавно их кастрира.

Мел Гибсон у филму *Шта жене желе* (What Women Want). Груби мачо-мушкарац добија „женски мозак” и учи да размишља, осећа и живи као жена.

Наравно, то се чини из „племенитих побуда” – касније је за то чак скован и термин: „феминизација мушкараца”. Али то није романса; то је ментална кастрација.

Арнолд Шварценегер у филму *Џуниор* (Junior). Терминатор остаје у другом стању. Симбол снаге и бодибилдинга претвара се у маму. Холивуд показује: не постоји мушкарац који се не може репрограмирати.

Случај Шварценегер: како је Терминатор сломљен

Шварценегер је посебан случај. Његова трансформација се није догодила у једном филму; одвијала се постепено.

Филм. Године 1994. учинили су да затрудни. То је био први ударац његовом имиџу симбола мушкости.

Политика. Првобитно је преузео дужност гувернера као републиканац, наступајући са конзервативном платформом. Али постепено је почео да попушта: прихватајући климатску агенду, заузимајући благ став према миграцијама и показујући лојалност ЛГБТ циљевима.

Период након гувернерског мандата. Арни се потпуно уклопио у либералну агенду: критикујући Трампа, подржавајући Бајдена и залажући се за вакцинацију.

На крају, Терминатор је припитомљен. Прво је на екрану приказан као трудан; Касније, у стварном животу, апсорбовала га је „Демократска” машинерија.

Европа открива своје наличје

2011. *Кожа у којој живим* (The Skin I Live In).

Алмодовар је пружио искрен наговештај – мада у оквиру трилера о лудаку, а не критике савремених лекара – о томе шта је Холивуд крио испод своје гламурозне спољашњости. Принудна промена пола, хирург који се игра Бога, људско биће третирано као сировина. Овде пол није слобода, већ затвор.

Живот славних: наставак филмова? Или можда почетак?

Глумице попут Анђелине Џоли, Шарлиз Терон, Наоми Вотс, Џенифер Лопез, Меган Фокс и многих других јавно одгајају своје синове у женској одећи, и обрнуто. Холивудске звезде упадљиво подржавају Демократску странку, која те вредности уграђује у законе и школски систем.

Није случајно ни то што се Холивуд налази у Калифорнији – „најпрогресивнијем” месту на свету када је реч о родној транзицији код деце. То је савезна држава која представља праву Меку за Демократску странку и заговорнике „воук” (woke) покрета. И да, Шварценегер је тамо служио два мандата као гувернер.

Другим речима, филм, стварни живот и политика иду руку под руку!