Левијатан је заједница људи — како политичка, тако и религијска: „његово јединство (σύνδεσμος) је попут камена *smiritis*. Један приања уз другог. Јер дух не може продрети у њега. Човек ће прионути уз свог брата. Држе се заједно и неће бити раздвојени” (Јов 41:7–9).

Као што видимо, Левијатан представља посебну врсту јединства, σύνδεσμος (савез, везу, спој или чврсто сједињење). Иако природа камена *smiritis* није позната, контекст открива да је тај савез — та веза — изузетно снажан. Грчка реч за Цркву је *ekklesia*, што дословно значи „сазив” или „скупштина позваних”. Левијатан је, насупрот томе, спој или међусобно везивање. Али спој кога и какве природе?

Левијатан је „анти-Црква”. Он обухвата и личност — Ђавола — и његово тело, састављено од људи који су међусобно сједињени. Ипак, овде је све изокренуто. У Цркви је сваки члан јединствен и драгоцен, има своје место и сврху, и — баш као у брачној вези — пребива у духовном јединству са Богом. У Левијатану важи супротно. Сви су идентични; њихове појединачне личности су избрисане; у телу Звери не постоје посебни чланови (сви се безлично називају „телом”). Нема говора о јединственом месту за сваког појединца: сви су чврсто спојени у вези која је аналогна содомитској оргији. Сходно томе, религијски савез са Ђаволом чини религију која је изокренути пандан хришћанству. То је права Сатанина црква — а не косплеј Лавеја и њему сличних.

Црква је заједница слободних појединаца. Свако је јединствен, има своје место и сврху, и слободан је. То значи да зли дух може прићи било ком члану Цркве и искушавати га да је напусти. Али Левијатана није могуће напустити. Дух Божји не може продрети у њега. Левијатан није заједница слободних појединаца, већ клупко, свађа, амалгам људи који су постали бестијални и деградирани.

Црква је верска заједница; ако се нека световна делатност не коси са вером, Црква за њу не показује нарочито интересовање. Човек који је члан Цркве живи свој лични живот. Међутим, унутар Звери-Левијатана нема ничег личног; она је стога потпуно тоталитарна („сви, и мали и велики, и богати и сиромашни, и слободни и робови” (Отк. 13, 16)). Изван Левијатана, човек нема ништа; штавише, Звер је сада и појединац и човечанство – спој верског и световног. Управо зато је за Јова Левијатан првенствено верски ентитет, док је за Јована то царство политичке природе.

Унутар Левијатана непрестано букти сукоб. Човек је човеку вук. Ипак, тај унутрашњи раздор – за разлику од сукоба унутар Цркве – не слаби Звер; напротив, он је јача. Унутрашњи сукоб је једна од спона које држе Левијатана на окупу – такав је парадокс. Наивно је мислити да се непријатељство међу зупчаницима и чворовима Левијатана може искористити за пораз Звери. То непријатељство је само јача. Чак и када би се Сатана и његови демони окренули једни против других у бездану, то би ослабило њихове снаге. Али у Левијатану – ђаволу оваплоћеном у човечанству – подела га не слаби. Стога, нека вас не завара непријатељство међу синовима овога света – оно не води подели, већ њиховом још чвршћем обједињавању унутар тела Левијатана. Правила игре унутар Звери вероватно су тако постављена да, ма колико се неко борио, сви на крају бивају вучени у истом правцу.

Ђаво је кнез материје, а истовремено је њоме и спутан. И мада је човек – услед греха – стекао склоност ка зависности од материјалног, добио је и способност да се, путем духа и разума, одупре материјалним искушењима ђавола и одбаци их. Сходно томе, кроз све своје деловање усмерено на човека — посебно путем материје, или боље речено материјалне Матрице — ђаво покушава да потисне човеков дух и разум.

Левијатан је изузетно жилаво, непробојно биће. Левијатан је сатанина високотехнолошка црква-држава, састављена од људских бића. То се испољава на следеће начине:

- Човек не може самостално да сагледа унутрашњу суштину Звери — скривену иза њене маске и одбрамбених слојева: „Ко може открити лице које га покрива? Ко би ушао у расцеп његовог оклопа? Ко би отворио капије његовог лица [његову чељуст]?” (Јов 41:5–6). Другим речима, ко може скинути маску и угледати право лице, праву суштину овог бића? Све што знамо о Звери открио нам је Бог у Откривењу (што је, заправо, и разлог зашто проучавамо Свето писмо), па ипак, о њој се ништа не може сазнати искључиво путем самосталног истраживања.

- Звер се не може уплашити нити навести на сажаљење. С њом је немогуће склопити погодбу: „Хоће ли ти се обратити преклињањем, кротком молбом? Хоће ли склопити савез с тобом?” (Јов 40:27–28). - Човек не може да пороби Левијатана-Звер нити да га стави под контролу: „Можеш ли извући змију (Левијатана) удицом? Можеш ли му ставити узду око њушке? Или му пробушити ноздрву прстеном? Пробити му усну шилом?... Хоћеш ли га узети у вечно ропство? Хоћеш ли се играти с њим као са птицом, или га везати као врапца за дете?” (Јов 41:25–29). Чак и када би се сакупиле све силе земаљске, Звер се ипак не би могла савладати: „Да ли се народи њоме госте? Да ли је феничка племена међу собом деле? Нека се окупе сви поморци, па ипак не могу понети кожу ни са њеног репа. И нека се окупе сви који мореплове, па ипак не могу понети њену главу” (Јов 41:30–31). Напротив, Звер може лако да савлада, ухвати у замку и пороби човека.

- Ипак, човек се може супротставити Звери равноправно: „Реч моћи смиловаће се ономе ко јој је дорастао” (Јов 41:4). Човек поседује оружје против Левијатана: борбу ума. Ако човек остане непоколебљив пред искушењима – ђавољим заводљивостима и застрашивањима – тада га ниједна Звер не може силом поробити. Снага хришћана лежи у Христу, Речи на Крсту. Човеку није дато да победи Звер, али му је дато да јој се равноправно одупре. Само Бог може победити Звер: „Ниси га видео; зар се не чудиш ономе што је речено? Зар те не ужасава оно што је за Мене припремљено? Ко је тај ко Ми се одупро? Или ко ће Ми се одупрети и опстати, видећи да је све под небесима Моје?” (Јов 41:1–3).

- Физичка, материјална сила је немоћна пред Звери: „Ако га копља сретну, ни копље за пробадање ни оклоп неће му наудити, јер он гвожђе сматра сламом, а бронзу трулим дрветом. Бронзани лук га неће ранити. Он справе за избацивање камења сматра сеном; чекиће држи за сламу; смеје се ватреном потресу” (Јов 41:18–21). Подсетимо се такође да непрестани унутрашњи рат унутар Звери не слаби њу, нити се тај сукоб може искористити за борбу против ње.

- Свети Дух не може продрети у Звер; следствено томе, они који постану део Звери заувек су лишени Духа и пропашће. Они који постану њен део никада се неће ослободити. Једном када се прикључите мрежи, не можете једноставно извући електроде, и нико вам неће понудити црвену пилулу за бекство из Матрикса. Стога, живећи у овом умреженом свету, мора се имати на уму да је укључивање у њега и коришћење мрежа у хришћанске сврхе – што је и могуће и неопходно – изводљиво само док постоји излаз, могућност да се искључите и вратите. Када тај излаз почне да се затвара, морате се повући из мреже.