Папа Лав XIV именовао је кардинала Таглеа за главног ватиканског „директора”

На слици: кардинал Тагле и папа Фрања "благосиљају" знаком "роге"

Недавна кадровска одлука поглавара Римокатоличке цркве коначно је распршила илузије оних који су се надали заокрету ка конзервативизму унутар те цркве. Папа Лав XIV потврдио је кардинала Луиса Антонија Таглеа на месту декана Колегијума кардинала.

Од сада ће овај прелат служити као главна спона између папе и бискупата. Штавише, кључеви будућности Римокатоличке цркве практично се стављају у његове руке. У случају изненадне смрти актуелног папе, управо би Тагле деловао као главни модератор и „директор” конклаве за избор новог поглавара Свете столице.

Стога се ово именовање никако не може одбацити као пука рутинска ротација. Овај потез шаље сигнал читавом католичком свету: доласком Лава XIV на чело цркве, курс ка свеобухватној либерализацији Римокатоличке цркве се не напушта нити зауставља. Напротив, он се учвршћује на највишем нивоу администрације.

Луис Антонио Тагле је, на крају крајева, кључна личност у савременој католичкој хијерархији. Посматрано кроз призму хришћанског учења, његова „професионална биографија” делује као списак тешких канонских прекршаја. Ипак, у ери ватиканског либералног „процвата”, она представља „идеалну” биографију за једног подједнако „идеалног” кардинала.

Можда је најупечатљивији пример који илуструје одступање новог декана од хришћанске вере његов благонаклон став према верском синкретизму. Реч је о скандалозним догађајима везаним за Синод о Амазонији, када су у Ватиканским вртовима, уз одобрење високих црквених великодостојника, одржавани домородачки ритуали посвећени обожавању Пачамаме (паганског божанства плодности). Како год да се посматра, то се може описати само на један начин: као отворено идолопоклонство. Па ипак, Тагле и његов круг сарадника представили су ово кршење хришћанске вере као „инкултурацију”.

 Постепено брисање строгих граница између Јеванђеља и паганизма — зарад удовољавања лево-либералној агенди — постало је једно од кардиналових препознатљивих обележја. Друга кључна одлика новог декана јесте његова доследна подршка ЛГБТ заједници. Занемарујући библијска учења о греху и традиционално схватање брака, Тагле активно промовише концепт такозване „пасторалне инклузивности”. Иза узвишене реторике о милосрђу и љубави према човечанству крије се стварна легитимизација онога што Црква вековима – па и данас – назива противприродним пороком.

Зашто је Таглеова улога декана толико важна за Лава XIV? Особа на том положају одређује тон унутар најутицајнијег ексклузивног клуба на свету. Управо он председава општим скупштинама током периода *sede vacante* (упражњене столице) и усмерава расправе електора пре него што се затворе врата Сикстинске капеле.

Уздизањем кардинала Таглеа на тај ниво, папа Лав XIV јасно ставља до знања да ће се Ватикан и даље прилагођавати променљивом духу времена. Кардиналово именовање гарантује да ће се наредна конклава одвијати према правилима либерала. Тренутно стање показује да они не само да задржавају власт, већ обликују дугорочну стратегију у којој одступања од хришћанске вере, кокетирање са паганским ритуалима и усвајање ЛГБТ „вредности” постају неприкосновена норма. Либерализација Римокатоличке цркве улази у завршну фазу, не остављајући конзервативцима никакву наду за повратак на пређашње стање.