„Тродневна тама“ није настала случајно

Вежбе усмерене ка контролисаном општем хаосу, или ка „три дана таме”, како су их први назвали Енглези, увелико се настављају. У овом тренутку највећа лудница на свету зове се „Земља”. Воде се ратови у којима су мете кључна енергетска постројења и мреже за пренос енергије. Долази до контролисаних прекида снабдевања електричном енергијом, који трају по више сати, па чак и по неколико дана, у читавим државама или савезним државама.

Пољопривредни и сточарски сектор систематски се уништава последњих година, због чега се крећемо ка глади. Недавно су хакери, ко зна из ког разлога, напали расхладне уређаје у супермаркетима (super market, како се каже на нововарварском грчком), подижући температуру у њима чак до 50 степени Целзијуса. То је довело до уништавања намирница које су се у њима налазиле, додатно појачавајући осећај несигурности међу становништвом када је реч о чувању хране. Према наводима NBC-а, то се догодило углавном у Холандији, Белгији, Ирској, Луксембургу и Естонији, а у мањем обиму и у другим земљама. У Француској су нападнути расхладни уређаји у 700 супермаркета.

Недавно је пропала велика банка у Парагвају, услед чега су изгубљене плате, пензије и депозити приближно 3.000.000 људи. Или, једноставније речено, 60% одраслог становништва земље остало је без свог новца! То значи да грађани не могу бити сигурни да ће свој новац имати и сутра. Такође, почеле су да се примећују несташице лекова. Видите ли ову крајње подмуклу подударност? Нападају храну, лекове, енергију и готовину. Дакле, нападају управо оне ствари за које нам говоре да треба да их обезбедимо како бисмо преживели најмање три дана! Све су то спорадичне појаве великих размера, које се дешавају широм света тако да изгледају међусобно неповезано, али се сматрају вежбама за извлачење закључака уочи коначног великог догађаја који ће паралисати планету.

Сада ћемо видети како је настала идеја о тродневном преживљавању, план који промовишу готово све земље света, јер очигледно није настао случајно. О тродневној тами говоре с таквом лакоћом, као да ћемо се већ следећег дана вратити у нормалу. Али погледајте шта у међувремену подмукло раде. Од три дана направили су недељу дана, и тако редом.

Из поруке „прикупите залихе за три дана самосталног преживљавања” може се извући много закључака. У међувремену нам говоре о преживљавању током „72 сата”, упућујући на окултни број 72, па тако схватамо ко се крије иза свега овога, као да ми већ не знамо ко стоји иза свега. Током та три критична дана неће бити кретања. Ето када ће нам бити корисна наша обавезна „обука”, током које смо навикавани да се не крећемо, а која је спроведена за време пандемије коронавируса.

Тродневно преживљавање упућује нас на нуклеарно оружје и фотонапонске системе. Погледајмо зашто. Почнимо од нуклеарног оружја. Када експлодира нуклеарна бомба, први сат је најопаснији због блеска и радиоактивности. Након првих седам сати од експлозије, зрачење пада на 10%, а након приближно 50 сати на 1%. После отприлике две недеље зрачење пада на 0,1%, што значи да су његови нивои тада подношљиви за људски организам. Дакле, чини се да су прва три дана најкритичнија и да људи морају бити затворени у безбедним просторима, уколико успеју да до њих стигну, све док радиоактивност не падне на подношљив ниво. У случају Хирошиме, нуклеарна бомба је детонирана на великој висини, па се радиоактивни материјал није помешао са земљом, због чега је радиоактивност за неколико дана опала на нормалан ниво. Дакле, у данашње време много фактора игра улогу приликом експлозије нуклеарне бомбе. Данас не знамо како изгледају експлозије ових бомби јер су пробе забрањене. А пробе су забрањене зато што се сада изводе помоћу компјутерских симулација. Ми, грађани, више немамо никаква сазнања о „напретку” нуклеарног оружја. Зато, шта год претпоставили, то нема смисла.

Када су нивои радијације изнад дозвољених граница, државне службе, сасвим природно, неће моћи да делују! Зато је Европска унија саопштила да се „надамо да ће после три дана државне службе земаља моћи да помогну грађанима” (напомена аутора: надају се, нису сигурни). Данас нуклеарно оружје може бити усмерено ка циљевима са савршеном прецизношћу, али велики проблем који би у таквом случају настао јесте то што нуклеарна експлозија ствара електромагнетни импулс. Тај импулс уништава електронске системе, телекомуникације, електроенергетске мреже, па чак и сателите. Дакле, такво разарање простире се на много већу област од оне коју захвата физичко уништење. О дугорочним последицама овде нећемо говорити.

Уништавањем електронских система престају да функционишу сви електронски и електрични уређаји. Дакле, мобилни телефони, рачунари, банке, државне службе, трговина, саобраћај, различита инфраструктура, болнице, водоводи, електронска плаћања и електронске услуге, једноставно, више неће функционисати или више неће ни постојати. Зато нам препоручују да имамо и готовину. Такође, електричним аутомобилима дошао би крај.

Погледајмо сада како се тродневно преживљавање у хаосу повезује са фотонапонским парковима, па ће читаоцу постати јасно због чега толико журе и зашто су толико опседнути њиховим постављањем, под изговором да желе да спасу планету која је угрожена зато што краве испуштају гасове. Код нуклеарног оружја разарање је опште. Код фотонапонских паркова, као и панела на крововима кућа, уништење може бити много прецизније. Обратите пажњу. Да ли је могуће да се фотонапонски панели запале? Одговор је: ДА. Кажу да се тешко пале, али ипак могу да се запале. А када се запале, не могу се угасити.

Може ли неко да запали фотонапонски парк? Ми не можемо. Они могу, помоћу ласерског оружја са неба. Многи разорни пожари у природи изазвани су ласерским оружјем, о чему постоје сведочења и анализе, пре свега у Сједињеним Америчким Државама, нарочито после великог пожара у Калифорнији. У Грчкој постоје сведочења да су се током пожара бројна жаришта изненада појављивала.

Важан доказ на основу којег се чини да ласерско оружје постоји и да се користи за подметање пожара јесу изгорели аутомобили. Када аутомобил потпуно изгори, његове фелне не изгоре. Када је аутомобил погођен ласером, његове фелне се топе. Током пожара у Калифорнији, када су изгореле куће, а околно дрвеће остало нетакнуто, било је изгорелих аутомобила код којих је једна фелна била истопљена, док остале нису биле оштећене. То значи да се огромна температура развила муњевито и трајала кратко, стварајући жариште пожара, па је зато уништила само једну фелну. Такође је примећено да су аутомобили са истопљеним фелнама били разорени као да су бомбардовани. То значи да су били погођени. Када се нека мета погоди ласером и настане жариште пожара, чује се и експлозија. И о томе постоје сведочења.

Ако се, дакле, запали фотонапонски парк, пожар не може да се угаси и најбоље је оставити га да се сам угаси, како ми је поверио један инжењер који се тиме бави. Ватра ће горети приближно три дана. Ето нам поново тродневног преживљавања! Гашење фотонапонских панела водом није могуће, а поред тога постоји опасност да ватрогасац доживи струјни удар.

Погледајмо, међутим, последице пожара. Током сагоревања ослобађају се отровни дим и гасови који су изузетно опасни по човека. Ако их неко удахне, може чак и да умре. Многи препоручују да у таквом случају становници чије се куће налазе близу места пожара запечате прозоре и врата изолационим тракама, како овакви гасови не би продрли у кућу.

Још једна последица. Током пожара долази до наглог повећања електричног напона, који у кућама може достићи чак 1.000 волти. Тада ће сви електрични уређаји у домаћинствима прикљученим на ту мрежу бити уништени, а неки ће можда чак и експлодирати! Електричне утичнице у кући ће се истопити. Уређаји са LED технологијом (Light Emitting Diode), попут сијалица и телевизора, биће уништени. Уопштено говорећи, када LED диода буде изложена већем напону, она експлодира. Не као бомба, али експлодира. Дакле, што је телевизор већи, то ће и проблем бити већи. Може ли LED телевизор да експлодира и усмрти гледаоца? Тешко, али се то догодило, према писању листа INDIA TODAY. У Енглеској је, према писању листа SUN, пас страдао услед експлозије LED телевизора, док су станари, срећом, у тренутку експлозије били у другој просторији.

Толико о општим катастрофичним схватањима. Видели смо зашто се говори о „три дана, односно 72 сата, таме”. А сада нешто необично. Пре неколико дана Европска унија објавила је саопштење које се, ако не може назвати добрим, барем не може сматрати непријатним. ЕУ је најавила да ће од 2027. године 23. октобар сваке године бити обележаван као „Дан приправности”. Да ли је то сада добро или лоше? Може бити добро, јер ако ће се тај дан обележавати сваке године, то значи да би катастрофа могла да се одложи, а да би се у међувремену нешто могло променити набоље. Али зашто то раде? 1) Зато што, када народи очекују катастрофе и ратове, постају пасивни и не протестују ни због чега. Тако у овом периоду свака влада може без страха да доноси какве год одлуке жели. 2) Навикавају масе на живот војничког типа, тако да се не буне због губитка људских права и слобода. 3) Стварају се инфлаторни притисци, што одговара властима јер омогућава смањење јавног дуга. 4) Масе се навикавају на ауторитарне режиме који сами себе називају „демократијама”. 5) Насилни поступци се одлажу или се никада не дешавају, јер грађани нису изненађени недаћама које доживљавају. 6) Људи постају присталице милитаризма и преклињу за сопствену безбедност, одричући се своје слободе. 7) Људи постепено прихватају надолазећа одрицања. Лакше прихватају нагло погоршање услова свог живота. И све то, сасвим случајно, одговара онима који раде на успостављању Новог светског поретка (НСП).

Тродневни период самосталног преживљавања произашао је из њихових планова усмерених против нас, јер желе да нам одузму сва основна животна добра како би нас потчинили. Зато власт неће оклевати да прибегне чак и „терористичким” поступцима унутар наших домова. То значи предстојеће уништавање кућне електричне и електронске опреме.

Говоре нам да набавимо храну, воду, енергију и готовину. Говоре нам да набавимо управо оно што нам одузимају.

Извор: https://www.triklopodia.gr/%

 Преузето са: Наука и култура