|
Архимандрит Никон Лазаревић, старешина манастира Каленића и Левачки посланик рекао је у Народној Скупштини следеће: „Господо народни посланици, Кад сам као млад човек долазио на скупштинске галерије и посматрао рад народних посланика предратне Србије, ја сам осећао да у том раду пуном достојанства и озбиљности има нечег узвишеног, божанског. Па како и не би било, када се ту свака мисао, свака реч добро одмерила пре но што ће се рећи. Како и не би, када се ту радило и мислило само о добру народа и државе.
Како и не би, када је међу њима био Господ, кога су они на почетку свог посланичког рада свечаном заклетвом дозивали у помоћ, и за сведока да ће радити само на добро народа и државе. Но сада, одмах у почетку свог посланичког делања, ја сам се разочарао. Уместо да смо свој рад почели молитвом и призивањем Бога и благодарењем у Цркви, како је то раније чињено у нашој старој Скупштини, ми смо свој рад почели заклетвом у којој се не помиње ни Бог ни вера. Ми се нисмо заједнички помолили Богу нити Га призивали у помоћ онако како је то стари наш народни обичај од вајкада био. И над нама, господо народни посланици, не лебди онај узвишени верски чин који је лебдео над нашим предратним народним посланицима. Оно узвишено духовно расположење које људима побожним обилно подарује Свевишњи. Уместо озбиљности, ми смо били сведоци једне атмосфере у овом дому која није служила на част онима који су је изазвали и припремили. Та атмосфера довела је до безбожничког и одвратног догађаја који се на гнушање и згрожење целога културног света као и овога Дома прекојуче овде одиграо. Свега тога не би било када би над овим Домом и у њему било онога узвишеног Божанског промисла, који је владао некада у нашој старој Скупштини, када се све почињало, радило и завршавало са именом Божјим и у име Бога. Али традиционални дух старе предратне српске Скуштине изгубио се и заборавио. А требало би да се баш данас обнови и да послужи за пример и опомену онима, који се свим снагама труде да унизе и окаљају достојанство и светињу ове куће. Зашто све оно бива што бива у народној скупштини? (Поводом предлога архимандрита Никона, народног посланика за срез Левачки, који је у народној скупштини предложио, да се поврати на снагу стара заклетва, којом су се заклињали посланици у предратној Народној Скупштини.) Стара предратна заклетва народних посланика „Ја (име) заклињем се јединим Богом и свим што ми је најсветије и на овом свету најмилије, да ћу краљу бити веран, да ћу чувати изнад свега јединство народа, независност државе и целину државне области, да ћу устав чувати и добро народа пред очима имати. Како ово испунио, тако ми Бог помогао овога и онога света.“ Нова поратна заклетва народних посланика „Ја (име) заклињем се (чиме?) да ћу краљу бити веран, да ћу чувати изнад свега јединство народа, независност државе и целину државне области, да ћу устав чувати и добро народа пред очима имати.“ Читаоче, прочитај шта пише у јеванђељу Матејевом глава 21. стих 13. „Мисионар“ јун и јул 1936. |