header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Сви лични подаци у Централном регистру
Сви лични подаци у Централном регистру Штампај Е-пошта
субота, 15 мај 2010

Крађа идентитета најлакша преко ЈМБГ

Т. Спаић | 15. 05. 2010. - 00:02h |

 Људи у Србији нису свесни где све сеју своје личне податке и не знају довољно о опасностима да им неко украде идентитет, као и да ће им се у том случају живот претворити у зону сумрака, кажу за „Блиц” у кабинету повереника за информације од јавног значаја.

Сам повереник Родољуб Шабић истиче да је у том смислу најопаснији ЈМБГ (јединствен матични број грађана) који сви у свакој прилици неконтролисано дајемо, не водећи рачуна да на основу њега неко може да уђе у нашу базу података у пореској управи или у бирачки списак и злоупотреби нашу наивност.

 Процењује се да у Србији има неколико стотина хиљада људи који обрађују различите податке о личности, а од сада ће сви они морати да се пријаве у Централни регистар, како би повереник могао да контролише ко и на који начин обрађује и чува базе података које смо му поверили. Централни регистар је од јуче постављен и на интернет сајт повереника и процењује се да би у њега требало да буде уписано више од милион збирки података о личности. Истовремено почиње и акција „освешћивања” грађана Србије о важности заштите приватних података, о томе да је онај коме дајемо своје податке, дужан да чува и да не може баш свако да нам тражи најразличитије податке попут ЈМБГ, да ли смо и од чега боловали и слично.

- Сврха Централног регистра јесте да се евидентира свака збирка података и да се омогући свакоме да сазна ко обрађује податке о личности, у које сврхе и коме су подаци доступни. Што се тиче ЈМБГ, већ неко време се залажем да променимо тај број и вежемо га за неки променљиви број, а не за непроменљива, јединствена својства личности као што су датум, место рођења, пол. Многе земље су управо због широких могућности злоупотребе и непроменљивости овог броја, одустале од њега, попут Хрватске, а Португалија га је уставом забранила - објашњава Шабић за „Блиц”.

На основу Закона о заштити података о личности, обрада података о личности је дозвољена само уколико је прописана законом или уколико постоји пристанак лица чији се подаци обрађују. То значи, каже за „Блиц” Маринко Радић, генерални секретар повереника, да сваки пут кад нам неко затражи неки податак мора да нам каже да ли је то законом прописано. Ако није, него зависи од наше слободне воље, требало би увек да питамо за шта ће ти подаци бити коришћени.

- Са успостављањем Централног регистра ми ћемо моћи да контролишемо да ли се базе података прикупљају по закону и да ли су адекватно заштићене. Онај ко се уписује у регистар ставља себи „омчу око врата” јер се истовремено декларише шта и у које сврхе прикупља. Ми ћемо то контролисати, али злоупотреба личних података је увек могућа јер су криминалци увек испред нас у сфери заштите - каже Радић за „Блиц”.

Централни регистар је и успостављен да би се направила евиденција руковаоца збиркама личних података, али и самих збирки података, а грађани ће на основу евиденције моћи да буду обавештени који руковалац и какве податке води.

Једну од највећих електронских база података има РЗЗО, где тврде да су мере заштите вишеструке и да бази може да приступи само генерални директор, поједина овлашћена лица и они који имају законско овлашћење за то.

- Електронска база података је знатно сигурнија од „папирне”. Кад сте последњи пут у дому здравља видели да су здравствени картони закључани? Могућности злоупотребе здравствених картона какви су до сада били су велике, а електронски подаци су максимално заштићени - каже за „Блиц” Влада Игњатовић, помоћник директора РЗЗО.

 

 Највеће базе података

- МУП, евиденција о личним картама

- РЗЗО, посебно осетљиви подаци из здравственог картона, фактуре о издатим лековима и лекарским интервенцијама

- Фонд ПИО, евиденција пензионих осигураника

- Велике банке, поред исцрпне базе података о својим клијентима, имају и посебно осетљиве здравствене податке које прикупљају приликом већине кредитних захтева

 

Најчешће заблуде

- поштен сам и немам шта да кријем

- дао сам некоме податке да ми нешто уради, а не да их чува и врати ми их ако затражим

- подаци немају везе са мојом личношћу и нису део идентитета

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/189391/Kradja-identiteta-najlaksa-preko-JMBG

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.