header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Интервју Владимира Димитријевића "Борби за веру" - Apologia de via eius (4) Штампај Е-пошта
четвртак, 09 септембар 2010
Apologia de via eius
(4)

Политичко ангажовање

„Борба за веру“: Господине Димитријевићу, молимо Вас да нам нешто кажете и о политичком ангажовању владике Артемија.

Владимир Димитријевић: Политичко ангажовање владике Артемија свакако није било без промашаја. Он је, као и већина србских родољуба, био у заблуди да ће се све променити кад Милошевић оде са власти у Србији и Југославији. Тобож, Запад га не воли као „последњег комунисту“ у Европи, и кад он оде – то је то! То не значи да је Милошевић био добар, него да је Запад ратовао против Срба тврдећи да је за све крив Милошевић. Године 1994, био сам, скупа са покојним Небојшом Крстићем, у гостима код оца Митрофана на Какову, метоху манастира Хиландара. Гост је био и наш чувени мислилац из Орлеана у Француској, др Марко С. Марковић. Владика Артемије, отац Митрофан и господин Марковић расправљали су о политичкој ситуацији, а нас двојица смо слушали. Владика Артемије је заступао управо тезу да је Милошевић кључ наше кризе, и да ће, његовим одласком, све бити решено. Господин Марко, који је деценијама пратио србофобију, тврдио је да Запад жели да порази и понизи србски народ, и да је Милошевић само повод. Ситуација је била помало напета; мора се рећи – на ивици свађе. У то време, и ја сам мислио исто што и владика Артемије: чим оде „комуњара“, бићемо слободни. Испоставило се да је г. Марковић у праву. Он је, у интервјуу који је дао 1996. часопису „Образ“ (сетимо се – после Дејтона, кад је изгледало да је Запад опет благонаклон према Србима) устврдио да ће НАТО бомбардовати Београд. Три године касније, то се десило.

Имао је владика Артемије и других политичких промашаја – рецимо, веровао је у родољубље и монархизам Вука Драшковића, са „Савезом за промене“ путовао по Србији надајући се да ће победа опозиције спасити Косово и Метохију од шиптарске сецесије. Ја сам био на трибини где су заједно наступили владика Артемије и србофоб Горан Свилановић (између осталих).

„Борба за веру“: Значи ли то да је владика Артемије био политички неспособан?

 Владимир Димитријевић: Не, него политички наиван. Али, и његова сабраћа била су таква, и још „трапавија“, па им се то не узима за зло. Један је прво хвалио Слобу Милошевића, па са сумњивим вођом паравојне гарде ложио бадњаке, гуслао на дубровачком ратишту, политичарку из Републике Српске звао „Косовком девојком“ (а она се, после, брукала у Хагу), упропаститеља Црне Горе проглашавао њеним спаситељем, само зато што је дотични, да би освојио власт, лажно целивао мошти Св. Петра Цетињског, дувао пиштаљку против СПС-ЈУЛ режима, крстио минђушара који је, од вође Студентских протеста 1997, кад је почињао скупове са „Помоз' Бог!“ постао највећи србомрзац (и после се тај владика јавно кајао што га је крстио)...

Други је, најгрлатији, позивао народ у борбу против Милошевићевог режима и оштро критиковао покојног Ђинђића – а сад, кад продају Србију и доносе антихришћанске законе (о фаворизацији содомије, на пример), он ћути...

Дакле, владика Артемије је имао политичких грешака, али није био усамљен. И те грешке су код њега (хоћу да верујем – и код осталих) биле плод наивности, а не зле намере.

 

Продаја црквене имовине?

„Борба за веру“: Помиње се да је владика Артемије имао неке пропусте у материјалном пословању?

Владимир Димитријевић: Такву причу сам и ја читао. На жалост, у доба комунизма, кад је Црква живела у процепу, било је изнуђених потеза. Рецимо, један покојни владика, добар човек, Бог да му душу прости, продао је Хрватима провославни храм на Вису, и они су га срушили. А колико епископа је било принуђено да дозволи потапање манастира због градње хидроелектране... Пазите, ја не кажем да је то ТРЕБАЛО радити, али, историјске околности могу бити претешке... Уосталом, ормар наше новије историје пун је костура... Све те афере око храма Св. Саве („радиоактивни мермер“, набављање римокатоличког „глокен шпила“ уместо звона за православну звоњаву, итд)... На крају крајева, боље да ћутимо, јер ми, лаици, немамо право да се бавимо оваквим питањима. „Материјално пословање“ епископата није наша ствар. Нас треба да се тиче само њихово правоверје. Јесте, док народ гладује, има епископских дворова обложених ониксом – али, занима нас само правоверје! И сада се не треба уздати у седамдесетпетогодишњег старца Артемија, него у црквену правду и истину Божју, које су у његовом случају нарушене.  Владика Артемије ће умрети, сви ћемо ми умрети, а правда и истина су бесмртне у Христу.

 

Доследан у одбрани Косова и Метохије

„Борба за веру“: Колико је владика Артемије био доследан у својој борби за Косово?

Владимир Димитријевић: Веома доследан. Довољно је пратити његове изјаве и интервјуе у протеклу деценију и по, и све долази на своје место.

„Борба за веру“: Рецимо?

Владимир Димитријевић: Ево, и сада, када туђини решавају да нам одузму земљу, неки квазиреалисти из редова владајућих причају о „подели Косова“ (то јест, мисле да ће добити север Косова, са средиштем у Косовској Митровици, ако се остатка одрекну). Узгред буди речено, понижење које данас трпимо, кад је Космет у питању, веће је од онога којим нас је понизио Хитлер. Наиме, за време Недићево север Косова је припадао Недићевој Србији. Владика Артемије је, о самог почетка, против поделе Косова. У „Нашој борби“ (6-7. 7. 1996.), он каже: „То није нова идеја и њу је још много раније лансирао Добрица Ћосић/.../ Мислим да је сваки говор или идеја о подели Косова – исто што и издајство Вука Бранковића, па било да то долази од академика, председника републике или било ког другог. То није решење за Косово, ни за Србе, ни за Албанце. Албанцима је и цело Косово мало, а камоли део. Они на то не пристају. А Срби, зар ће пристати?! Боже сачувај! Никада и ни по коју цену. Могу да продају Косово, могу да га отуђе, могу све, али не са благословом и пристанком Срба“.

„Борба за веру“: Да ли је владика Артемије само Џозефу Бајдену забрањивао да посети Дечане?

Владимир Димитријевић: Није. За Васкрс 2006. забранио је Агиму Чекуу, премијеру самозване државе Косово, да дође у Грачаницу. Ево текста М. Радетић из „Вечерњих новости“ (27.4.2006.) – да бисмо и ту видели његову доследност:

>> Дечанци су поступили без моје сагласности,  а помпа с којом је Сејдиу примљен представља јак ветар у једра независног Косова - каже владика Артемије. Ствара се лажна слика о томе како ствари иду напред.

 С прилично збуњености примљене су у јавности  вести о актуелној прослави Ускрса на Косову: док  владика рашко-призренски Артемије одбија да прими косовског премијера Чекуа да  дође за празник  у Грачаницу и честита му хришћански празник, викарни епископ липљански Теодосије прима председника Косова Сејдиуа, и приређује му дочек на највишем нивоу. Ове друге слике обилазе свет.

Да ли  је у питању случајност, недостатак црквене координације  или раскорак у црквеној политици - питамо владику Артемија, који је у писму према  Чекуу био прилично  оштар.

- Ја нисам њему препоручио  или сугерисао да не долази, већ сам му то забранио, и ту ствари не треба умекшавати - каже владика.  У кратком одоговору рекао сам принципијелно и зашто - нема сврхе да долази све док се прогнани српски народ  не врати кући, не гарантују услови за његов миран живот и не  обнове његове светиње. Не ради се, дакле, о томе да ја немам где да га примим -  наравно да имам, али ствари принципијелно треба поставити на њихово место.

Владика додаје да је својим поступком као надлежни косовски архијереј "дао став који треба следити", а зашто  у Дечанима нису тај став испоштовали  и праве раздор у једној епархији - најбоље би било да објасне сами.

- Они за тај пријем нису имали мој  благослов. Остало је нејасно да ли су за долазак Сејдиуа имали писмену најаву или само незванично обавештење.  Колико знам, овакве посете не могу се најављивати незванично, али кад сам чуо да треба да дођу, позвао сам владику Теодосија и рекао му свој став. Одговор је био да не могу да одговоре писмено, јер немају писмену најаву, да ће, и  ако дођу, у манастиру боравити врло кратко и  неће присуствовати литургији.  Ипак су, као што се видело, примљени са великом помпом.

Овакви догађаји, сматра владика, стварају лажну слику о томе како се ствари крећу напред, како се на Косову решавају проблеми, како постоји дијалог и толеранција. Зна се да у стварности то није тако, па је и овај пријем у Дечанима  "јак ветар у једра независном Косову". Требало је видети само све оне поздраве, изјаве, расположење с којима се Сејдиу прима док се у исто време пуца на Србе у Косовској Митровици.

- Сви знамо историјску и  духовну  вредност манастира Дечани, али Дечани нису цело Косово. Ова политика из Дечана и око Дечана као да то занемарује, или ништа друго не види. Зато је Сејдиу и обећао заштитну зону само око овог манастира, док на терену Срби и даље страдају, краду им се краве и трактори, нема сигурности за српски народ. Нема никаквог помака за нас на боље, посебно  нема за повратнике.

Уверен да је "овакав раскорак у црквеној политици погубан", и да он није охрабрујући за људе који на Косову живе (или би се вратили), епископ Артемије истиче да је непоправљиви корак учињен с познатим Меморандумом о обнови порушених цркава, које уопште нису  обновљене. Одатле је кренуло како је кренуло.

На питање да ли ће, као надлежни косовски владика, да учествује на међурелигијској конференцији сад првих дана маја у Пећкој патријаршији, каже:

- Не. Јер  као косовског владику, нико ме о томе није обавестио, а ни питао. Ради се у истом духу као за прославу Ускрса, али ја полазим од тога да свако у свом животу оставља траг, овакав или онакав, и пише део историје о коме ће потомци  да суде. Ја живим с народом на Косову, годинама гледам његове патње и све што се око Косова ради, али имам своје принципе и радим по савести. Надам се да радим за добро Цркве и народа.<<

 

Сусрети са вођама НАТО агресије

„Борба за веру“: Кажу: владика Артемије се виђао с Клинтоном, Медлин Олбрајт, итд. Да ли му Ви то замерате?

Владимир Димитријевић: Наравно да се виђао, да би спасао Србе које је власт државе Србије 1999. на Косову и Метохији оставила саме и беспомоћне. Али, не заборавимо: владика Артемије се увек држао резолуције 1244. и није трговао Косметом. Кад су НАТО перјанице признале лажну шиптарску државу, сви контакти, осим оних најповршнијих, престали су. Чак и док је комуникација била боља, владика Артемије умео је да окупатору оштро каже шта мисли. Ево какво писмо је написао шефу мисије УН на Косову, Михаилу Штајнеру („Глас југа“, бр. 11/2002. године):

>> Поштовани Господине,

Нажалост, морам да вас обавестим о једном тужном догађају који се одиграо у петак, деветнаестог априла. Тога дана у поподневним сатима група од четрнаест Срба из Обилића и околних села је дошла у манастир Грачаница због једног веома специфичног проблема. Војници, припадници норвешког КФОР-а, су их избацили из аутобуса и оставили на сред улице!!! Наиме, тог јутра, Срби из Обилића и околине су дошли у Грачаницу у аутобусима УН-а, праћени норве-шким КФОР-ом. Требало је да се врате  својим  кућама  истим  пре возом и са истом пратњом. Изненада, када су ушли у аутобус, Норвежани су их напросто истерали, уз објашњење да је превише људи у аутобусу и да они морају да изађу! И, тако се четрнаест људи нашло на улици, немајући где да оду, нити где да се сместе, а следећи конвој је требало чекати три дана. Контактирали су мене и тражили моју помоћ. Све смо покушали - тражили смо пратњу од УНМИК-а, КФОР-а, КПС полиције - али, одговор је био НЕ. За српску заједницу овакви догађаји представљају додатни притисак у циљу њиховог протеривања са Косова и Метохије, и то не од стране албанских терориста, већ, нажалост, од стране Међународне Заједнице.

Ми подижемо свој глас против дискриминације српског народа и морамо да вас упозоримо - молим вас, престаните да нас третирате као животиње јер, ако то не учините, имаћете МОНОЕТНИЧКО АЛБАНСКО КОСОВО и то ће бити велика трагедија за наш народ и коначни крах ваше мисије!<<

 

Владика Артемије и лобирање за Косово

„Борба за веру“: Шта мислите о борби владике Артемија (преко лобирања у САД), против независности Космета?

Владимир Димитријевић: Мислимо оно о чему је др Срђа Трифковић писао у свом чланку „Усамљена борба једног епископа“, објављеном 14. фебруара 2006. године:

>> Победа џихада на Косову био би локални тријумф који би повео Муслимане ка даљим победама. Подсетићу вас да смо ми у својој земњи искусили nem векова шеријатског закона, и нико не зна ни број ни имена свих мученика пострадалих за то време. Ми не бисмо желели да onem доживимо ту ноћну мору, али смо спремни да је претрпимо ако нам је суђено. Моја молба је упућена вама, грађанима Америке: немојте дозволити да Ваша земља убрза долазак тог дана за хришћански народ на Косову".

Када разни моћници Балкана долазе у Вашингтон, може се тачно рећи које су националности судећи по начину на који су овде примљени. Албански терористи, као што је Хашим Тачи, вођа УЧК, пролазе врло добро. Њих прима америчко Министарство спољних послова [State Department], мада их је само пре једне деценије сматрало прокаженима. Имају потпун приступ најглавнијим медијима и научним установама које се финансирају из друштвених средстава [publicly-funded think-thanks] преко којих врше пропаганду за независност своје моноетничке државице.

Када Епископ рашко-призренски г. Артемије, духовни отац косовских угрожених Срба долазн у Вашингтон, он долази „о своме руху и круху", одседа код пријатеља, у малом граду државе Мериленд, који га возе стотинама миља својим колима на састанкеу Чикагу, Питсбургу и Кливленду. Али га и у Вашингтону примају многи, који га слушају учтиво, стално понављајући празне фразе, од којих би већ требало да их је срамота („ми желимо демократско, мулти-етничко Косово, где би све националности могле да живе у миру и безбедности", und so weiter, und so weiter).

Разлог овој разлици у пријему је прост. Владика Артемије нема пара, јер се не бави продајом дрога, он нема оружаних банди под својом командом, он говори истину. Упозорава да „Припремањем независности за Косово и несвесно се ствара база ратоборног џихада и терора у срцу Европе, који ће угрозити демократске вредности Европе, па и саме Америке". То није нешто што америчка влада и њени савезници желе да чују.

Владика Артемије се не предаје, чак и кад све изгледа безнадежно. За његовим мајушним растом крије се борац који није навикао на пораз. Последњих година Милошевићевог режима, Артемије је био оптужен за „издају" и није имао приступа медијима који су били под режимском контролом, због отпора који је пружао насиљу и због осуде сваког злочина, ма које националности био кривац. Међутим, овим није направио себи пријатеље ни на једној ни на другој страни расцепа који постоји по косовском питању. Када је УЧК завладао покрајином под окупацијом НАТО-а јуна 1999. и почео да масовно минира српске цркве и манастире, и његов је живот постао угрожен. Од тог часа он постаје политичка личност, мада политика за њега „никад није била амбиција већ само нужда", у борби да спасе шта се може спасти од српског народа и српских земаља.

Владика Артемије савршено влада реториком, али у овом тренутку његов тон је мрачан. Боји се да „коначни преговори у Бечу могу довести до стварања још једне муслиманске државе у Европи". Од 11. септембра, каже Владика, „САД су се ангажовале у глобалној борби против џихадског тероризма, који прети не само Америци него и људима свих вера и нација. Зато је нама, који живимо у српској провинцији Косово и Метохија, тешко да разумемо зашто многи утицајни гласови у Вашингтону подржавају правац разрешеља који би предао терористима у руке значајну победу у Европи".

Међутим та је „политика" већ скоро сасвим чврсто утврђена, мада америчка влада још није јавно заузела званичан став о коначним резултатима преговора. Многи сенатори и конгресмени, многи представници и администрације и невладиних организација мисле да је независност једино могуће „демократско" решење у складу са захтевима муслиманских косовских Албанаца, који далеко премашују, по броју становника, хришћанске Србе у провинцији. Владика упозорава да ћe независност Косова наградити Албанце за етничко чишћење неалбанаца са Косова. „Протеклих година међународне контроле, насиље које је било усмерено против нас, смањивало се само у мери у којој су се смањивале могуће мете - тј. са смањивањем броја хришћанских Срба који су преостали да буду мета напада или киднаповања, односно са смањивањем броја цркава и манастира које би могле да буду уништене, од стране починилаца који никада нису били приведени правди".

„Дошли смо у Америку још једном, да посведочимо о агонији која је задесила хришћански народ Косова и Метохије, и да упозоримо на пут који морамо да пређемо. Откидање Косова и Метохије од демократске Србије, практично би значило осуду на истребљеље нашег народа из провинције - највећег дела наше Епархије - који наставља да се суочава са непрекидним насиљем џихадских терористичких и криминалних елемената, који доминирају албанским муслиманским вођством. Чак и данас, док међународна заједница држи формалну контролу, Косово и Метохија постало је црна рупа корупције и организованог криминала, укључујући шверц дрогом, оружјем и робљем. Те ствари дешавају се пред носем НАТО војника, који се боје да се директно супротставе тим криминалцима,,.

И заиста, указује Владика са горким осмехом, спорадични изливи насиља наводе се као оправдање за независност, да би се умириле муслиманске фрустрације, које се испољавају у форми интифаде која тече, као да би могла било где донети мир. Он се потпуно слаже да је стање пре 1999. године, значи пре почетка међународне управе, било далеко од задовољавајућег. „Међутим, сада наградити насилнике државном влашћу, није решење за проблем који је настао много година раније. Насилно одвајање Косова и Метохије од демократске Србије, супротно свим прихваћеним легалним принципима, не може да реши одсуство владавине права и елементарних стандарда људских слобода."

Оствариво решење за Косово, по Владици Артемију, мора да пође од чињенице да је Косово део суверене Србије. Мора се наћи решење које ће обезбедити људско достојанство и поштовање за све житеље Косова. Изводљиви и уравнотежени планови су већ предложени, каже Владика, и они могу створити безбедност и пуну локалну аутономију за све житеље, у сагласности с прихваћеним стандардима. („Питање статуса је питање закона, не политике"). Косовски Албанци се служе свим могућим средствима да убеде свет да је независност Косова чаробни штапић којим ће се решити сви косовскн проблеми, побољшати аутоматски сви основни стандарди и остварити мир и стабилност у региону. Међутим, по Владици Артемију:

„Инсистирање на независности Косова нити је неизбежно нити је пожељно. Мислим да би многи Американци били шокирани кад би чули да кључни сектори њихове владе, под притиском бучног и богато финансираног лобија, захтевају независност Косова која би остале хришћане на Косову оставила на милост и немилост насилног исламског џихадског покрета. У тренутку кад је Косово преплављено новцем и радикалном пропагандом који потичу из свих земаља исламског света, питамо се: има ли смисла да их Америка дарује оваквом великом и непотребном победом? Чак и када се остави по страни то што може да се деси нашем народу, што је наша прва брига - каква може бити корист од таквог решења за мир на Балкану или у Европи? Шта би Америка тиме могла да добије?"

Владика је потпуно свестан да свет на Западу не воли да размишља у терминима „добитништва" и „губитништва" кад су у питању вера и етничка припадност. Владика се залаже за решење које узима у обзир потребе и стрепње свих житеља демократске државе Србије, али „такве погледе за разрешење не деле радикални албански муслимани и њихови џихадски помагачи широм света".

„Победа џихада на Косову био би локални тријумф који зацртава пут будућих победа, очекујући и победу над целим светом.. Они би указали на ту победу и рекли: 'Где је сада њихов Бог'? Као хришћани, ми знамо да наша нада на победу није овоземаљска. „Неки се уздају кола, неки у коње, али ми се уздамо у Господа Бога нашег". Ми Вас подсећамо да смо у овом делу света вековима патили под шеријатском управом, и нема човека који зна број и имена свих мученика из тих времена. Ми не бисмо желели да нам се понови такав кошмар, али смо спремни за њега ако се деси. Међутим, наша молба коју упућујемо Вама, грађанима САД, јесте да ваша земља не помогне да такав дан дочека хришћански народ Косова и Метохије".

Међутим, помоћи ће га. Као што је прошле недеље један амерички аналитичар рекао за Глас Америке, ни један српски политичар не може да има став који би ишао даље од високог степена аутономије, а највероватнији резултат тога био би да ће „коначни статус" бити наметнут силом: „Решење косовског статуса може да буде наметнуто без обзира на протесте београдских званичника, јер се зна да Србија ништа не може учинити против те одлуке. Тачно је да су за последњих неколико месеци у Вашингтону жељени модалитети тог решења статуса попримили експлицитно клинтоновску боју, посебно после повратка на преговарачку сцену Николаса Бернса у главној улози. Његов шеф, др Рајс, која никада није била оличење изворне мисли нити начелне доследности, усвојила је погледе г. Бернса и других, њему сличних, штићеника гђе Олбрајт, по питању шта треба радити на Косову и у Босни. У оквиру Бушовог тима, др Рајс је постала речити заступник балканске стратегије која се нимало не разликује од стратегије коју је предлагао кандидат Џон Кери 2004. г.

Међутим, није све изгубљено за Србе. Став Европске Уније је далеко од јединственог. Званично он није измењен: Косово се не може поделити, „права" Срба се морају поштовати, а повратак на статус од пре 1999. г. није прихватљив. Али није све онако црно како изгледа. Неколико држава, укључујући и Чешку Републику, Шпанију, Грчку и Италију, јавно или приватно траже подршку за своје идеје, које се разликују од заједничког става ЕУ и које су осетно повољније за Србе него сто су политички ставови за које се залажу Лондон, Берлин и Беч. Чешки председник владе Јиржи Пароубек предлаже поделу Косова као најбоље решење.

Руски председник Владимир Путин казао је свој став кад је 31. јануара изјавио да би независност Косова могла да буде опасан преседан за незадовољне регионе Кавказа, за покрајине као што су Абхазија и Јужна Осетија која се de facto одвојила од Грузије раних 1990-их година и које сада подржава Русија. „Ако се сматра да се Косову може дати пуна државна независност, онда како можемо да то исто не учинимо и за житеље Абхазије и Јужне Осетије" , каже Путин. „Не кажем да ћe Русија одмах признати Абхазију или Јужну Осетију као независне државе, али такви преседани постоје." Дан пре тога Путин је рекао да шесточлана контакт-група која прати међународну политику на Косову мора усвојити „универзална решења" с обзиром да су у бившем Совјетском Савезу конфликти остали нерешени. „Не смемо поћи путем на којем се неки проблеми решавају сагласно једним принципима, а неки се решавају сагласно другим", изјавио је Путин, правећи јасну алузију на чињеницу да ће независно Косово створити законски међународни преседан и да ће се Москва осећати у праву да тај преседан примени у својој непосредној околини.

Потребно је да Београд припреми један креативан план за предстојеће преговоре. У том процесу ће учествовати дипломате из Контакт групе за Косово и један представник ЕУ, као и представници САД, Русије, Уједињеног Краљевства (Велике Британије), Француске, Немачке и Италије. С обзиром на овакав састав представника, постоји велика могућност за креативно лобирање и притисак на неуралгична места. Међутим, може се, нажалост, очекивати да ова могућност неће бити искоришћена, с обзиром да је београдска дипломатија у сумњивим рукама Вука Драшковића.<<

 

Одлучан и доследан

 

„Борба за веру“: Владика Артемије је врло јасно излагао своја мишљења о НАТО Европи, зар не?

 

Владимир Димитријевић: Наравно! Рецимо, када су, 8. септембра 2006. године, у Бечу одржани преговори о заштити културног наслеђа на Косову и Метохији, владика је био више него чврст. Ево саопштења епархије рашко-призренске после тих преговора:

>>ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ О НЕДАВНО ОДРЖАНИМ ПРЕГОВОРИМА У БЕЧУ

8-9-2006 Беч

На недавно одржаним преговорима у Бечу 08.09.2006, који су били посвећени заштити културне баштине на Косову и Метохији и дефинисању заштитних зона око српских светиња, учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски др Артемије.

Многи учесници преговора говорили су много. Вршили презентације својих ставова, износили своја виђења и своја мишљења. Договор није постигнут, закључака није било. Било је личног осећања да су преговори узнапредовали.

Скоро пред крај дискусије, Епископ Артемије затражио је реч. Најпре је истакао неслагање са неким ставовима, да „порушене цркве и манастири нису више светиње и да не заслужују неке посебне зоне заштите. Доста им је", говорили су чланови приштинског тима и неки представници УНОСЕК-а, "зона од 50 или 100 метара унаоколо“.

Владика је најпре истакао да су и те порушене цркве и манастири за СПЦ и српски народ светиње од истог значаја као и оне које су још усправне. Никако то нису руине или гомиле камења. То су живе ране на живом организму Цркве и народа. Стога се према њима морамо односити као и према свима осталима.

А затим је Епископ Артемије додао: "Недавно је током преговора, г-н Ахтисари изјавио да се „историјско наслеђе не може једноставно занемарити, већ се мора узети у обзир у трагању за решењем питања о статусу.

Слажемо се и подржавамо тај његов став. Али се не слажемо са њим шта треба схватити као „историјско наслеђе“? По г-ну Ахтисарију, то је само 15 године Милошевићеве владавине. По нама – то је вековна историја Косова и Метохије.

Да би се утврдило то „историјско наслеђе“ које се мора узети у обзир „у трагању за решењем питања статуса“, захтевамо да се при преговарачком тиму оформи стручна Комисија од домаћих и страних научника и историчара, која ће непристрасно утврдити садржину тог „историјског наслеђа“.

У том свом раду Комисија би требало да утврди:

1. Шта су кроз векове на Космету градили Албанци, а шта Срби?

2. Које су преломне тренутке кроз историју на Космету доживели Албанци, а које Срби?

3. Чији су владари градили европску историју и културу на Космету – српски или албански?

4. За шта су се историјски на Космету жртвовали Албанци, а за шта Срби?

5. Који су то духовни и историјски споменици, имена предела, планина и река, градова и села, вековима били албански а који српски?

Само једним тако озбиљним и научним приступом решавању питања Статуса, међународна заједница би показала своју објективност и непристрасност, што би јој повратило пољуљани углед у очима многих народа.

Буде ли и даље избегавала тај историјски аргумент, проблем Статуса Косова и Метохије, остаће нерешен. Хвала."<<

А ево и писма владике Артемија Европљанима, које је упућено 15. јануара 2007:

>>ЕВРОПО, ОТРЕЗНИ СЕ!

Епископ Артемије

15-1-2007

 Поводом очекиваног предлога који треба да изнесе Марти Ахтисари у току процеса разговора о решавању будућег статуса Косова и Метохије,  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије обратио се писмом, са мапом у прилогу, институцијама Европске уније и амбасадама европских земаља у Београду.

Овим писмом Епископ Артемије упозорава европске земље на опасност која прети од евентуалног наметања независности Косова и Метохије, и на последице које ће у будућности због тога трпети Европа.

Поштована господо,

У нашем, српском језику, постоји народна пословица: „Ко другоме јаму копа, сам у њу пада“.

Већ дуже време, преко 15 година, Европа здушно помаже цепкање и дробљење неких држава Европе, ткзв. „комунистичке творевине“ (СССР и СФРЈ) све под барјаком „права народа на самопредељење“. Завршницу тога „цепкања“ Европа жели да примени на Србију, настојећи да од ње одвоји КОСОВО, и од њега створи још једну исламску-албанску државицу на Балкану.

Желимо да Вас подсетимо: Урадите ли то, знајте, господо Европљани, то неће бити  крај, већ почетак урушавања и саме Европе. Погледајте пажљиво приложену карту Европе. Пребројте сами колико потенцијалних држава може ускоро да настане у Европи. Одвајање Косова од Србије уз Вашу подршку  -„Беле ал Каиде“, муслиманским-сецесионистима и џихадистима, косовским Албанцима, који су толика зла и терора починили пред Вашим очима у задњих седам година над хришћанима на Косову и Метохији, изазваће домино ефекат у Европи, и уверити многе незадовољнике да се путем терора могу постићи политички циљеви, па чак и сопствене државице. А свакако знате, ни једна сецесија, цепање граница, одвајање територије од неке државе, никада се није остварило без  крвопролића, макар и у локалним сукобима. Је ли Европа спремна на нове жртве у својој кући?

Дакле, порука Вам је: Будете ли насилно одвојили Косово од Србије, суверене и демократске европске државе, размислите на шта ће Вам Европа личити за десет година?

Желећи Вам мудрости у циљу боље будућности за све, срдачно Вас поздравља    

Епископ рашко-призренски и
косовско-метохијски
+ Артемије<<

         Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 09 септембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 61 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
 + + +
 
"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.