header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Јерођакон Јован (Курмоjаров): Савремени рат у Украјини
Јерођакон Јован (Курмоjаров): Савремени рат у Украјини Штампај Е-пошта
уторак, 17 март 2015

 Већ давно су минула та времена када су људи одлазили у битку, вадили мачеве, копља и стреле, лицем у лице се сусрећући с противником у крвавој борби, у дуелу где је одлучујући фактор победе неретко била неукротива одважност, снага и храброст војника, војна умешност и таленат војсковођа, љубав према својој Отаџбини и, најважније, жеља да се положи душа за своје пријатеље (Јн. 15: 13).

Али, савремени рат уопште није сличан тим ратовима из прошлости, о којима смо сви имали прилике да читамо у мемоарима, романима и историјским хроникама. И заиста, све чешће и чешће, савремени рат представља по себи некакво чудно гомилање људске мржње, интереса војно-индустријског комплекса, економских интереса јаких на овом свету, националистичке хистерије и још мноштва других фактора, чије набрајање би могло да заузме читав обим овог чланка. У том смислу, с увереношћу се може говорити о томе да је у већини случајева савремени рат – рат с имагинарним, непостојећим претњама и, према томе, то је рат антихуман и антиљудски. ТО ЈЕ РАТ ПРОТИВ ЗДРАВОГ СМИСЛА. То је измишљени рат, исто онако како је то у америчком филму „Подвала, или када реп јури пса”. Тај филм сам одгледао први пут с великим задовољством, пре десет година, и поново сасвим недавно, истина, потпуно без задовољства, чак с горчином и недоумицом од тога, зашто се тај сценарио апсурда поновио у стварности у Украјини. Истина, у стварности све је постало знатно сложеније, немилосрдније и бесмисленије него у биоскопу. И више ог тога, у стварности добили смо не један већ читавих пет ратова, из којих се не види излаз и у којима смо се, како ми се чини, потпуно изгубили.

Први рат је рат – виртуелни! То је необјављени, непостојећи рат Украјине с Русијом. И заиста званично таквог рата нема, тј. он није објављен ни с једне стране, а ипак, влада Украјине стално објављује мобилизацију за тај рат. А СМИ неуморно тврде да на истоку земље ВСУ (оружане снаге Украјине) заустављају агресију руске армије. Коју, узгред, нико није видео, али у чије је постојање на истоку Украјине убеђена већина становништва Украјине (ипак је телевизија „велика сила”). И већ нико не жели да се сети да је то у почетку била само АТО („Антитерористичка операција”), тј. борба с посебним групама „терориста” које су заузеле административне зграде у неколико градова Украјине. У суштини, виртуелни рат – то је класика жанра (основна компонента савременог рата). На крају крајева, коме је још до тога шта се у стварности дешава у Доњецкој и Луганској области? Украјински СМИ чак се и не труде да шаљу своје кореспонденте на територије ДНР и ЛНР. Из Кијева се и тако добро види како ополченци пуцају сами на себе, како се одвијају позициони тенковски бојеви између Кантемирске дивизије Русије и ВСУ и како ополченци-сепаратисти стално нарушавају примирје и при томе подносе многобројне губитке у живој сили и техници. У новостима се може ограничити и на то да се позове на сведочанства митских очевидаца, да се покажу два-три театрална сижеа (под именом „реконструкција догађаја”), а може се проћи чак и без тога, показавши на екрану карту с нацртаним тенковима у покрету и снабдевши цртеж одговарајућим коментаром. Обалвањени житељи радо верују у целу ту будалаштину, уопште се не удубљујући у то да ако би такав рат постао реалност онда током година независности разваљене ВСУ, чак и у најфантастичнијем сценарију, не би могле да се одрже чак ни једну недељу против једне од најбољих армија света – руске армије (која је прошла Чеченију, Грузију).

„Врло много новинара је убеђено у то да у Донбасу ратују искључиво руски најамници – говори у једном од својих интервјуа бивши продуцент украјинског канала „112” Виктор Зубрицки. – Они сматрају да је у току рат између Украјине и Русије и сваки чланак који одражава позицију „ополченаца” иде у корист непријатеља. Други део се просто боји да нешто каже и тако постане издајник Отаџбине. Трећи су свето убеђени да је све управо тако како они пишу. И стога, ако им ти, на пример, кажеш: „Данас су бомбардовали школу”, они одговарају: „То су сепаратисти сами себе”. – „Али, они су деца!” – „Сепаратисти су се скривали у том кварту”. - „А Луганска обласна администрација?” – „То су они сами себе”. – „А у Одеси?” – „Ето, они су сами себе спалили!” И не можеш да објасниш човеку да у Донбасу живе наши грађани, они с којима си седео на стадиону за време Евро-2012 и навијао за нашу екипу. А данас их све одреда називају сепаратистима и издајницима. Има и таквих новинара који просто не сматрају за потребно да се било шта разумеју, они једноставно добијају плату за то што раде.

Други рат је такозвана АТО, које као и првог рата такође нема и у коју нико не верује. Заправо, објава АТО – то је био само покушај самообмане, покушај да себе убедимо у то да ћемо се брзо снаћи у проблему и да ћемо почети да градимо нашу „велику” европску будућност. Самообмана, као што сада можемо да увидимо, није успела.

Трећи рат је прави рат. То је грађански рат у Украјини! То је тај рат који морамо што пре да завршимо, рат за чији прекид моли наша Црква. „Владико Сведржитељу, Свети Царе. Дођи с небеса и види како се међусобно боре људи наше земље и мисле један о другом сујетно и злобно”. Црква моли за то, почевши од тренутка када је сукоб на мајдану прерастао у крвави конфликт. То је рат у коме су већ погинуле хиљаде и хиљаде мирних житеља и украјинских војних лица. То је рат у коме су хиљаде људи постале богаљи, а стотине хиљада избеглице које су изгубиле свој дом. То је рат чија кривица у целини лежи на садашњим лидерима Украјине и националистички расположеним елементима који су као оружје узели методе својих западних господара (Запад има некакву патолошку тежњу за бомбардовање мирног становништва, почињући од Другог светског рата, даље: Вијетнам, Србија, Ирак итд.). Сада они са задивљујућом суровошћу руше своју сопствену земљу. И ја бих да верујем, да ће се једном ти људи који су започели овај рат наћи на оптуженичкој клупи.

Четврти рат је – информациони рат. По мом мишљењу, то је најстрашнији облик савременог рата: без правила, без савести, без жалости и сажаљења. Рат у коме људи дословно губе људски лик, претварајући се у гомилу незаситих звери. А, као што је познато, гомила рачуна само са снагом, и доброта је мало додирује, за гомилу је доброта један од облика слабости.

Зато је главно оружје тог рата мржња: мржња према свему што се не уписује у каноне украјинског национализма, према сваком облику критике владе, мржња према здравом разуму, која временом долази до таквог степена да људи почињу да руше чак и своју сопствену земљу, уопште се не замишљајући над тиме да се на тај начин они лишавају будућности и себе, и своје сопствене деце.

Управо украјински СМИ су тај реп који јури за псом – јавним мњењем. И управо украјински СМИ су криви за то што се данас Украјина претвара у тоталитарну државу, што се претвара у земљу где је нарушен основни принцип слободе говора, принцип који је изрекао још Волтер. „Ја нисам сагласан с вашим убеђењима, али даћу живот за то да ви добијете могућност да их искажете”.

Али, за мене као свештеника најнепријатнија страна информационог рата је рат против Цркве, против Јеванђеља! То и јесте пети облик рата – рат против Истине, и према томе против Христа! Да, ове моје речи нису преувеличавање. Данас се Јеванђеље уклапа у савремену украјинску стварност. Ви мени не верујете? Али, покушајте тада да огласите европско-оријентисаном Украјинцу јеванђеоске речи Христове о томе да „не живи човјек о самом хљебу” (Мат. 4:4), о томе да не треба бринути за сјутра (Мат. 6:34), о томе да треба љубити непријатеље своје (Мат. 5:44), о томе да „који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину” (Мат. 5:40) итд. Наравно, те заповести је тешко извршити и дубоко верујућем оцрковљеном хришћанину, утолико оне превазилазе могућности грешних, несавршених људи. Али, ипак, за хришћане те заповести су оријентири у њиховом животу, оне су повод за покајање, повод за промену свог унутрашњег човека по Лику Христовом (памтите заповест: „Имајте у себи исту мисао коју Христос Исус има" (Фил. 2:5)?) Али за европско-оријентисаног Украјинца („свидомог”) оне ће, највероватније, бити само повод да се наругају на вашу адресу, да вас увреде, а уједно и да исмеју извор тих истина (судим о томе по свом личном искуству и искуству многих свештеника канонске Цркве у Украјини).

И то ни у ком случају није преувеличавање. То је најистинитији симптом болести украјинског друштва. Болести која је победила не само тело (тј. друштвено-социјални живот), већ и дух (религиозну сферу). Управо стога већина „свидомо“-расположених Украјинаца спремна је ради ситог живота да закључи посао с било ким (ма и с ђаволом), макар и с Јудом (М. А. Денисенко), само ако би он што чешће узвикивао пароле „Слава Украјини!” и „Украјина по над усе!” Само, ево они су заборавили да је Јарам Христов (Мат. 11:28–30) хиљаду пута бољи од имагинарних ђаволских наслада, очекивање којих се већ окреће за све нас у кошмарне последице.

Извор: "Видовдан"

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 17 март 2015 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 59 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Редакцијо "Србин.инфо", апелујемо на вас да потписујете извор кад преузимате материјале са "Борбе за веру"!

"Борба за веру" је извор објаве "Протокол лечења др Владимира Зеленка" на српском језику (овде:) коју смо преузели и превели са сајта др Зеленка (овде:)!

Већ смо вам се раније два пута обраћали на мејл поводом непотписивања наших прилога, и нисте нашли за сходно да нам на мејлове одговорите! Зато вам се сада обраћамо овим путем.

Још једанпут: апелујемо на вас да испуните основно информативно правило за преузимање (наших) прилога - навођење извора.

Желимо вам свако добро од Господа и успех у раду.

Уредништво „Борбе за веру“

+ + +

Строго забрањујемо преузимање материјала са „Борбе за веру“ у циљу њиховог публиковања у клиповима на „Јутјубу“ без нашег претходног одобрења.

(Детаљније овде:)

+ + +

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
+ + +
 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.