|
Као што је редовним посетиоцима „Борбе за веру“ познато, ми смо раније већ писали о антиправославном и антицрквеном деловању екуменистичко-новотарског калуђера Арсенија Јовановића (овде: и овде:). Сви његови пријатељи, како каже, музичари, песници, глумци, сликари – покошени су сидом, хепатитисом и пронађени предозирани. “Надуваш се хашишом, узмеш гитару, кренеш у свој свет, а од тог света, само је један корак до суицида... Рођени смо у Београду, били нераздвојни од детињства: ја, Милан Младеновић, Бојан Печар, Маги, Ивица Вдовић… Бојан и ја смо у то време имали своју групу, ја сам певао и свирао клавијатуре. Ми смо били људи који су хтели нешто ново. Били смо деца београдског асфалта, великог срца, сви талентовани за уметност... То су биле електричне литургије, на тој литургији причешће је био наркотик, џоинт или црта“. |