Ваткан током распада југословенске државе

Године 1990, Хрватска је кренула у класични верски рат против Српства, по принципу слободног одстрела свега што је српско и православно. Хрватска је агресивно настојала да бедем католичанства помери према истоку, за почетак до Земуна и Тисе. Што би она при томе затирала све материјалне доказе о српској православној старини на територијама које су Хрватској даривали Аустрија, Ватикан, Броз (Јосип, познатији као Тито, 1892-1980) и српско незнање, што би она при томе прогонила преостале Србе, преводећи их у католичанство или убијајући, многима неће бити довољно чврст аргумент да се заиста ради о беспоштедном рату католичанства против православља.

Ако је неко могао помислити да ће екуменски скуп у Сарајеву, сазван да се позабави љубављу према сиромашнима, да помогне сиромашнима да живну, да им се побољша оно што се обично зове животни стандард или да се, не дао Бог, обогате, грдно се преварио. Присутни духовници бавили су се љубављу једних према другима, сопственом отвореношћу и помоћи другима, прославом 1700. годишњице Миланског едикта у Нишу, доказивањем да је “љубав према сиромашнима један од темељних духовних принципа”, и све тако…