У селу Ђунис, недалеко километара од Крушевца, налази се манастир Покрова Пресвете Богородице. Манастир је подигнут на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне Црква.

Поштовани и драги наши читаоци, данас празнујемо Свете Мученице Веру, Наду и Љубав и њихову мајку Софију.

Ова три имена постала су толики део наше свакодневице да понекад престајемо да примећујемо њихово изворно значење. Па ипак, она оличавају један од најдубљих увида хришћанства о човеку и путу ка Богу.

„Јер, гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“

(Лука 1:48).

Кад је лукавом кушачу успело да преласти наше прародитеље у Рају и разруши њихово рајско блаженство, тада је, у лицу наших прародитеља, цело човечанство одмах пало под осуду смрти. Смрт, раније објављена као предохрана, а сада опуномоћена самим Божанским Правосуђем да влада над људским родом, почела је да наступа на човека по трагу греха.

Нема ничег злокобног или супротног Васкрсењу Христовом у речи „Антипасха“. Грчки префикс „анти“ значи „супротно“. То јест, недеља насупрот или после Светлог Васкрсења Христовог. Значење „уместо“ је овде такође прикладно.

ВАРНАВА, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ПРАВОСЛАВНИ ПАТРИЈАРХ  СРПСКИ

Шаље свој очински благослов и поздрав свему свештенству и народу, старешинама и деци.

Богољубива  браћо у Христу и верна  чеда Православља и Св. Саве!

Гомила је очекивала земаљског цара, али је уместо тога наишла на Јагње. Зашто још увек трагамо за „подобним“ Богом?

Света Црква три пута годишње празнује Крст као симбол победе над смрћу: на празник Воздвижења Часног и Животворног Крста, на празник Изношења Чесног Крста и данас. Док је јесењи празник више догматске природе, данашње Јеванђеље нам открива практично значење хришћанства, наиме, ношење крста.

„Господ је близу: призовеш ли Га, одмах ће да одговори!“

Увод Уредништва

 Архиепископ Серафим Собољев - једна од истакнутих личности Руске Православне Цркве 20. века, – родио се 1881. године у Рјазани, а од 1921. године живео је у емиграцији у Бугарској. Познат је као дубок богослов и молитвеник, монархиста, антиекумениста и аутор књиге „Руска идеологија“. Архиепископ се упокојио 1950. године у Софији, и био је погребен у крипти руског храма Светог Николе – подворја патријарха московског и целе Русије, где стотине људи свакодневно долазе да се помоле Светитељу.  Архијерејски сабор Руске Православне Цркве донео је 3. фебруара 2016. године одлуку о канонизацији Ариепископа Серафима.