Поводом дана сећања на препОДОБНУ Марију Египћанку

         Може ли жена заборавити пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје

Породичне везе

У нашој Цркви три недеље пре Божића посвећене су везама и односима у породици.

Трећа недеља пре Божића – Детињци – опомиње децу на њихове дужности према родитељима.

Друга недеља пре Божића – Материце, и прва недеља пре Божића – Очеви – опомињу родитеље на дужности према деци.

Беседа на Ваведење Свете Дјеве Марије 1966. године у манастиру Ћелије

Браћо и сестре моје, да није Пресвете Богородице људи би давно, давно постали ђаволи. Јер да није Ње, не би било Господа Христа у овоме свету, не би било Спаситеља, Спаситеља од греха, Спаситеља од смрти, Спаситеља од ђавола и људи, људи који су тако заволели грех и сласти греховне да би давно постали ђаволи!

СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
ЈУТРО И ЧИТАЊЕ ДВАНАЕСТ ЈЕВАНЂЕЉА

Предстоји нам да протумачимо службу која се често назива и Дванаест Јеванђеља, док је пуни назив овог чина: Чин светих и спасоносних страдања Господа нашег Исуса Христа. Овај назив служба добија због тога што је њен централни елеменат читање дванаест изабраних делова из светих Јеванђеља, делова који сведоче о страдању Спаситеља „чак до крста и погребења“.

„Ти си граду овом похвала и утврђење“

(Кондак, Глас 3)

Блажена Ксенија Петроградска је још за живота и током XIX-XX века била поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву.

ЕВО МЕНЕ И ЧЕДА

ШТО МИ ИХ ДАДЕ БОГ

Старац Сергије Радоњешки – духоносни человођа руских инока

Свети праведни Јован Кронштатски изговорио је нешто пре своје блажене кончине: «Код нас многи више не разумеју шта је то Русија... А она је – подножје престола Господњег!»

 Овај благоверни родио се 6./19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и уздрживости, он се свагда сећао да на дан његовог рођења Црква слави Светог Многострадалног Јова старозаветног, који је већ столећима узор и символ смиреног подношења патњи и искушења, уздања у Бога и вере непоколебиве. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре своје мученичке кончине, Цар је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва. Па ипак, био је свагда спреман да погине за своју веру и свој народ, сматрајући то дужношћу монарха.