|
Манастир Лелић други српски Острог  Од преноса моштију владике Николаја Велимировића из Америке и уписа његовог имена у календар светих манастир Лелић надомак Ваљева годишње посети и до 100.000 верника и поклоника Ваљево – Манастири Лелић, Ћелије, Јовања и Пустиња, ушушкани подно венца ваљевских планина већ су својом близином и значајем међу верницима понели епитет Српске Палестине. После преноса моштију владике Николаја Велимировића из Америке пре 18 и уписа његовог имена у календар светих пре пет година, манастир Лелић проглашен је за други, односно нови српски Острог. Нимало случајно, јер му у походе годишње дође и до 100.000 верника, поклоника и туриста. Тако је било и овог 3. маја када је порта манастира била претесна да прими све оне који су дошли да се поклоне моштима св. Николаја поводом обележавања дана када је као 77. по реду српски светитељ уписан у календар светих. Народ и верници пре одлуке Синода СПЦ овог духовног горостаса прогласили су за светог док су то много пре свих учинили Руси. – Још као епископ жички и охридски, владика Николај је стекао углед не само ненадмашног богослова и писца, већ и истакнутог народног душебрижника и просветитеља. И данас је актуелно оно што је он пре 70 и 80 година писао, проповедао и зборио о вери, образовању, политици, насиљу, толеранцији, државним вођама. Био је у свему једноставан и недвосмислено јасан. И пророчки је много тога погодио што ће све задесити наш народ како на крају 20. тако и у новом веку. Уз све друго, неспорне су и његове исцелитељске моћи, посебно за оне који томе приђу с вером. Ето онда и објашњења због чега толике реке поклоника долазе у поход манастиру Лелић и његовом светитељу владици Николају – каже архимандрит Авакум, старешина манастира, или како он воли да нагласи, чувар моштију св. Николаја. Поред осталог, бројни верници који овде долазе из свих бивших југословенских република, православних земаља из региона и понајвише Русије, задивљени су податком да је мало село Лелић дало чак три епископа, Николаја Велимировића, његовог синовца Јована и епископа Артемија, који се неуморно бори за очување српских светиња и народа на простору Косова и Метохије. Посебно усхићење и осећај за све њих представља и то што су мошти, односно земни остаци св. Николаја, очуване у целости. Целивати се могу током недељног богослужења, али на захтев верника и у другим приликама. – Све је на овом светом парчету земље у божјем провиђењу и складу. Цркву, односно сада манастир у којем се налазе свете мошти, саградио је сам Николај и то на свом имању. Његовим делима и поукама, јасно се примећује, напајају се све генерације без обзира на образовање и социјални статус. Оно што радује јесте да у Лелић долази све већи број младих људи, враћајући се вери на прави и искрен начин. За све то време манастир иде путем Жиче, Студенице, Дечана и других православних светиња – вели протосинђел Георгије, сабрат манастира, при том додајући да се лелићкој светињи од пре коју годину може прићи асфалтним путем, да су саграђена три велика паркиралишта, односно манастирски конак који може прихватити и до 100 поклоника и посетилаца. Међутим, са лепшим данима, баш као у Острогу, многи верници желе да у близини светиње заноће под ведрим небом. Б.Нововић ----------------------------------------------------------- Из Николајеве биографије Владика Николај Велимировић рођен је 1880. године у Лелићу, где је учио основну школу. Шестогодишњу гимназију завршио је у Ваљеву, а Богословију у Београду. Теологију је докторирао на Универзитету у Берну, а филозофију на Оксфорду. Његова дела броје преко 20.000 страна. Упокојио се 1958. године у Пенсилванији (САД) где је био ректор и професор Руске богословије. Његови земни остаци из манастира св. Саве у Либертвилу пренети су у Лелић 12. маја 1991. године. ----------------------------------------------------------- Николај о партијама О партијама и партизанству неће народ више да чује. Народ хоће само један програм, а то је јединство. Јединство ради образа српскога. Јединство ради спасења. За партијама само кукају они који су једино кроз партије, а то значи кроз заваду народну, постајали нешто и значили нешто у овој земљи. ----------------------------------------------------------- О штедњи Штедња не спада у велике врлине. Сувишном виком о штедњи може се карактер народа покварити, како видимо на примеру неких европских народа. Штедња брзо прелази у тврдичлук, а тврдице су велико друштвено и државно зло. [објављено: 11/05/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Manastir-Lelic-drugi-srpski-Ostrog.sr.html
|
