Пред нашим читаоцима је интервју, који је у име Уредништва “Борбе за веру“ са господином Србољубом Поповићем направио један наш блиски сарадник. Овај угледни припадник наше дијаспоре у САД јасно упозорава какве ће далекосежне последице имати деловања епископа - издајника светосавског духа и наслеђа. Ово је последње упозорење онима који би нешто могли учинити за спасвање СПЦ од нових раскола и подела. Уредништво нашег сајта ће, ако Бог да, изаћи ускоро са својим ставом о овом питању. 

+ + +

Др. Србољуб Поповић: Бог вам помогао. Непријатељи Српске Цркве и српског народа би свакако волели да Срби Светосавци, међу којима сматрам да је и моја маленкост, не постоје. Ми смо им трн у оку јер позивамо на буђење, а не на спавање; јер упозоравамо светосавско стадо на вукове у јагњећим кожусима који га полако али сигурно прождиру. Сада када сте се уверили у моје постојање можемо да наставимо са разговором, а наши заједнички непријатељи нека и даље верују да сам дух или утвара - још један разлог да се не осећају сигурно ни на једном месту.

„Борба за веру“: Господине Поповићу,  од прошлог мајског Сабора у Београду догодили су се многи немили догађаји; многи су показали своје право лице и многе карте су се откриле. Тројица америчких епископа - расколника су у правном смислу већ одвојили своје епархије од Патријаршије у Београду тајним оснивањем својих приватних корпорација. У међувремену Синод Београдске патријаршије је поништио све одлуке Црквено-народног Сабора у манастиру Нова Грачаница . Заказан је ванредни Сабор који ће се одржати на Флориди, а на којем би требало да се јавно прихвати синодска одлука. Као што знате, најављен је долазак патријарха Иринеја у пратњи једног члана Синода и митрополита Порфирија, као десне руке епископа бачког Иринеја Буловића. Каква су ваша очекивања и Ваше прогнозе у вези предстојећег Сабора?

Др. Србољуб Поповић:   Жао ми је што ћу за многе звучати као песимиста, али на основу досадашњег делања, или боље рећи не-делања Синедриона Београдске Патријаршије по питању горућих проблема у СПЦ, ми немамо много разлога да се надамо да ће се на предстојећем Сабору у Клирвотеру десити неко чудо и да ће господа синодалци успети да реше проблеме које су и сами годинама стварали, а које су тројица расколника Лонгин, Добријевић и Максим довели до усијања.

Мислим да је тај Сабор на Флориди још једна подвала, још једно замазивање народних очију, јер, да се разумемо - и Патријарх и Синод и већина архијереја су у поданичком положају према Централној Обавештајној Агенцији (ЦИА). Скоро сви су уцењени због својих марифетлука и злоупотреба, а неки су и папине прстенлије и од таквих људи се не може очекивати ништа друго сем да и даље ћутке гледају како наши непријатељи уништавају СПЦ споља и изнутра.

Мислим да је прави разлог њиховог доласка чисто козметичке природе да би се умирили усталасани духови и да би се тројици расколника пружило "вештачко дисање".  Опет ће се све завршити неким "извињењем" због неспоразума у вези Новог устава и корпорација и све ће као и до сада бити гурнуто под тепих.

   Да је Синод заиста имао искрену жељу да нешто учини, тројица поменутих расколника би после очигледног истрајавања на свом расколничком Уставу сместа били смењени са својих функција, а на њихова места постављени администратори. Сви знамо како се одлучно и брзо поступало када су били у питању владика Артемије, Георгије, Филарет, Јован и остали политички неподобни епископи.

Да је Београдска патријаршија заиста мислила добро српском народу, онда би јеретик и богохулник Максим Васиљевић био рашчињен на прошлом заседању такозваног Светог Архијерејског Сабора у Београду. Погледајте само шта се десило са митрополитом Грузијске Православне Цркве који је нанео јавну увреду патријарху Илији оклеветавши га за педофилију - одмах је рашчињен! Тако то ради озбиљна и одговорна Црква. А шта се код нас дешава? Максим већ годинама хули на Бога, проповеда дарвинизам и педерастију и тек недавно је смењен са места предавача на (некада) Православном Богословском Факултету, на којем иначе и није у могућности да држи предавања. Јака ствар!

Он клевеће Светог Саву да је био преварант и плагијатор аутокефалности Српске Цркве; отворено се ставља у службу јеретика и расколника са Фанара радећи на разбијању Српске Цркве и шта?! Ни длака му с главе није фалила!

И на крају, да су фарисеји из Београдске патријаршије заиста мислили добро Србима у Америци, они им не би послали мастер-масона, окорелог хомосексуалца, клептомана и агента ЦИА Иринеја Добријевића за епископа. А видели су шта је све починио у Аустралији - успео је да разбије и подели до сада најјачу српску заједницу у расејању. Направио је раскол и оставио своју епархију у рушевинама. И ви сада таквом злотвору и рушитељу дајете нову прилику да изнова разара и пустоши! И што је најгоре, он све то чини по већ испробаној шеми из Аустралије. Па то је сулудо! Он је овде послат по задатку и тај задатак је као што видимо обавио уз помоћ Максима и Лонгина.

„Борба за веру“:  Па шта онда мислите да је решење? Како изаћи из тог ковитлаца?

Др. Србољуб Поповић: Једино решење је успостављање Слободне Српске Православне Цркве која ће истински представљати већину српског народа, а већина српског народа не жели глобализам, екуменизам, издају српских националних интереса и не жели да уједињење са Ватиканом, односно са свим белосветским јеретицима. Та Слободна Српска Православна Црква већ постоји у Аустралији, а овде у САД постоји Новограчаничка Митрополија која је регистрована код државе и има све постулате легитимне црквене организације. Подсетићу Вас да је одлуком Апелационог суда Државе Илиноис Новограчаничкој Митрополији враћен у власништво манастир Нова Грачаница код Чикага са свим својим ресурсима. Иако смо на суду добили епсикопа Лонгина, ми нисмо журили у преузимању имања које нам је додељено, јер смо знали да је та наша победа само добијање тапије за будућу Слободну СПЦ и да је потребно чекати прави моменат. Тај моменат је пред нама, јер су многи увидели да од Патријашије нема наде. Морам признати да нас је то чекање коштало у шестоцифреним бројевима јер је паразит Лонгин за ових 20 година такорећи испразнио касу Новограчаничке митрополије које је тада у својим фондовима имала близу 50 милиона долара. Али, дошло је време да за то одговара пред државним судовима, али о томе ћемо другом приликом.

  Званична Српска Православна Црква је постала државна институција, а наша јадна држава Србија је под окупацијом јудео-глобалиста којом администрира Александар Вучић. Њени архијереји су толико отуђени од свог народа као некада злогласни Фанариоти који су заједно са Турцима тлачили српски народ.

„Борба за веру“: Како замишњате организацију те будуће Слободне Српске Православне Цркве?

Др. Србољуб Поповић: Ми смо интензивно радили у последњих годину дана на организацији наше Митрополије. Тај процес је био веома спор јер је морао да се одвија у најстрожијој тајности, без коришћења интернета и телефона, јер у Америци се сви телефони прислушкују. Сви контакти које смо остваривали са својим повереницима и састанци које смо имали одржавали су се лично - лицем у лице. Ми смо им пренели наша искуства из Аустралије по питању организације на парохијском нивоу и упутили их шта треба да учине да би, када дође моменат, могли несметано да се присаједине нашој Митрополији. За сада имамо 13 Црквених Општина које су не само изразиле жељу да постану део наше Слободне Митрополије, већ су и предузеле правне кораке који им омогућавају да то учине. Највећи број парохија је са средњег запада, две парохије из Западноамеричке епархије и једна из Источноамеричке, што сматрамо за велики успех с обзиром да је било мало времена и да смо све обављали неконвенционалним методама.

„Борба за веру“: А ко ће Вам бити епископ, односно Митрополит?

Др. Србољуб Поповић: То је дискретно питање, на које Вам , наравно, не могу одговорити. Чуће се, видеће се, све у своје време. Наш Митрополит ће бити неко ко је валидно рукоположен и његову хиротонију неће нико моћи да доведе у питање. Желим такође да истакнем да ће будућа Слободна Светосавска Црква имати више епископа и у отаџбини и у расејању, а то значи да ћемо имати свој Синод, а касније и Сабор. Наш почетак ће бити скроман, али смо потпуно уверени да ће нам се придружити још епископа, као и већина српског народа коме је стало до очувања Светосавља и националног идентитета. Што се ситуација у званичној СПЦ буде погоршавала, то ће све више људи увиђати да је Слободна Црква једини пут и једини начин да се наша православне вера очува чиста и неупрљана.

„Борба за веру“: Да ли очекујете да ће вас неке од Православних Цркава признати?

Др. Србољуб Поповић: Ми имамо одличне односе са грчком Старокалендарском Црквом, а што се тиче признања од осталих Православних Цркава, то нас много не забрињава. Признаће нас Свети Сава и Небеска Србија и већина српског народа, а то признање је важније од свих осталих.

„Борба за веру“: Да ли сте сигурни да је одлазак у раскол најбоље решење и колико ће овај раскол личити на онај из 1963 године?

Др. Србољуб Поповић: Прво треба разјаснити питање ко је у расколу? Да ли смо то ми који желимо да очувамо православну веру чисти и неупрљану, онако како су нам је предали Свети Апостоли и Свети Оци, који желимо да Цркву очистимо од јеретика, од разбојника, блудника, грабљиваца и од сваке прљавштине, или су расколници они који хрле у загрљај римском папи и његовом источном епигону Вартоломеју, они који се одричу изворног Православља, уводе новотарије у богослужење и релативизују сваку истину и изједначавају је са лажи? Они који су у Цркву унели најтеже грехове и од ње претворили разбојничку пећину!  Они су у расколу са Светим Оцима, са Светим Савом и са српским народом!

    Разлика овог раскола и оног из 1963. године је велика. Онда се нисмо слагали са Патријаршијом у вези смене епископа Дионисија која се догодила по дитектној директиви србождера Јосипа Броза, а спроведена је у дело преко епископа који су радили за Удбу. Нисмо се могли сложити да наш народ који је избегао комунизам у Југославији, овде у слободном свету буде поново под контролом комуниста и то преко Цркве. Наша подела је тада била више политичке природе, али смо и ми и они (Федералци) веровали у једног истог Бога, поштовали једног истог Светог Саву и имали смо исте Свете Литургије које су служене по нашим храмовима. А данас! Екуменисти и глобалисти се подсмевају Светом Сави, а Светог Владику Николаја и Светог Јустина Ћелијског проглашавају екуменистима. Наше литургије више нису исте, свакоме је дозвољено да верује како хоће - дакле један општи хаос. У таквој ситуацији потребно је извршити ампутацију оболелог ткива којег је захватила гангрена, да се не би проширила на цело тело.

„Борба за веру“: Господине Поповићу, хвала Вам на вашем времену и на овом драгоценом интервјуу.

Др. Србољуб Поповић: Хвала и Вама на указаној части и на свим надчовечанским напорима које већ годинама улажете у просвећивању српског народа и у одбрани од свих јереси и свих неподопштина којима га данас трују они који би требало да га духовно воде. Ваша интернет презентација је једини прозор кроз који пролази светлост у овом медијском мраку у којем живимо. Знамо да годинама опстајете у такорећи немогућим условима и уз веома скромне материјалне ресурсе, али са вама је Бог и ваше најјаче оружје је истина, а непријатељи српског народа се истине највише боје. Нека вас Господ укрепи на овом просветитељском путу. Хвала вам још једном.

У име Уредништва "Борбе за веру" разговор водио: Виктор М.