КО НАВЛАЧИ ЗАВЕСУ НА ЦРКВЕНЕ ДВЕРИ

Митрополит Амфилохије својом беседом практично подржао епископа жичког Хризостома који је у јавности критикован због случаја служења литургије „по новом” у селу Душковци, када је дошло до туче.

Митрополит Амфилохије је прекјуче у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог поручио верницима да је једино суштина литургије битна за православне хришћане и да форма служења нема предност у православном литургијском животу СПЦ. Ово је први пут после мајског Светог архијерејског сабора да се митрополит, који у Светом синоду замењује оболелог патријарха Павла, јавно осврнуо на проблем око начина служења литургије који већ више од две године потреса СПЦ.

Овом беседом, чији је један део објављен и на званичном сајту СПЦ, митрополит Амфилохије је практично подржао епископа жичког Хризостома који је у јавности критикован због случаја у селу Душковци крајем јуна, када је на литургији дошло до туче. Повод за инцидент дао је свештеник тиме што је читао такозвану заамвону молитву мимо устаљене праксе, окренут народу.

„Затворене двери и читање молитава тајно, не одвајају ли лаике од суштинског разумевања садржаја свете литургије? Ако се раздире завеса у јеврејском храму у тренутку Христове крсне смрти, ко смо ми да је поново навлачимо, враћајући се обоготворењем затварања двери старозавјетном законичарству”, поручио је владика црногорско-приморски, наводећи пример патријарха Павла који је служио и свету литургију у сали која има столице и бину без олтарске преграде, али са антиминсом.

Беседа митрополита црногорско-приморског Амфилохија о начину служења свете литургије изазвала је реакције на посећеном интернет православном форуму www.svetosavlje.org . Тако је јуче један свештеник Српске православне цркве написао: „Мислим да у овом тренутку инсистирање на изменама у литургији нимало није на месту. Пре свега, није у реду што се толико на томе инсистира. Потом, чак и да су те промене добре и заиста неопходне, а сматрам да нису, није у реду да се намећу одозго, силом власти и ауторитета у Цркви.”

Да би се служила света литургија у суштини неопходан је само антиминс (освештано платно са честицом моштију неког светитеља). То практично значи да се литургија може служити и ван храма и под отвореним небом. Али, последњих година поједини епископи СПЦ почели су да мењају поједине делове свете литургије, али и и да у олтару читају молитве гласно које су се иначе изговарале тихо. У неким црквама свештеници су почели да служе са отвореним дверима и без навлачења завесе.

Тако се, на пример, у Новом Саду и Сремским Карловцима, који су удаљени 12 километара, литургија разликује због тога што су ови градови седишта две епархија. Разлике у служењу постоје и између других суседних епархија као што су, на пример Ваљевска и Жичка или Браничевска и Нишка…

Све ове литургијске измене које узимају маха у многим епархијама наишле су и на противљење верника који, ипак, у свему овом не виде само форму. За поједине то је знак „протестантизације” православља, а други у свему назиру приближавање католицима у начину богослужења.

Незадовољство је почело у Шумадијској епархији, у селу Тулеж на Павловдан 2006. године када је дошло до вербалног разрачунавања између владике Јована и верника за певницом око начина служења. Овим случајем те године бавио се и јесењи Свети архијерејски сабор који је оформио комисију за литургијска питања и позвао архијереје на поштовање вековног поретка наше цркве када је у питању начин служења свете литургије.

Зимус су три свештеника у Чачку отпочела штрајк глађу због премештаја у друге парохије. Разлоге за „прекоманду” видели су у томе што служе литургију на „стари начин” због чега је, да би смирио страсти, код владике Хризостома интервенисао и тадашњи министар Велимир Илић.

Епископ др Атанасије (Јевтић) који је већ написао три књиге у којима доказује да није реч ни о каквом литургијским изменама, већ о неопходној литургијској обнови, пише:

„Двадесет светогорских манастира и данас служе једну свету Службу Богу живоме, уједињени у ’јединству вере и заједници Духа светога’, али неједнаки (јер нису клиширани, попут Латина) у детаљима, у ’типицима’ (зато кажу: ’Сваки манастир – свој типик’), а тако служе и манастири и цркве широм православног света”.

Владика Атанасије тврди да никада није постао „један важећи типик” за служење литургије. Што се тиче типика П. Николајевића из времена када је део наше цркве био у Аустроугарској монархији, а на који се „ревнитељи вере” позивају, епископ Атанасије каже да је „лоше и дефектно склепан дајџест”.

Епископи бањалучки Јефрем, банатски Никанор и рашко-призренски Артемије највише се противе измени начина богослужења.

На Светом архијерејском сабору у мају 2007. године 21 епископ је био за очување досадашњег начина служења литургије, док је 16 архијереја заговарало реформу.

И на овогодишњем мајском сабору потезано је питање начина служења литургије и у саопштењу после завршетка „црквене скупштине” поново је констатовано: „У циљу очувања молитвеног предања и живог сведочења Цркве у савременом свету Сабор је потврдио став око служења свете литургије и других богослужења у духу вековног литургијског предања наше цркве”.

Да би доказали „нарушено” литургијско јединство, сви архијереји су служили заједничку свету архијерејску литургију 19. маја у Светосавском храму. Јавности је мало је познато да су поједини архијереји тада поставили услов да се служи по „старом” или неће доћи у Храм Светог Саве.

-----------------------------------------------------------

Данас почиње Госпојински пост

За православне вернике данас почиње двонедељни Госпојински пост као духовна припрема за прославу великог празника Успења пресвете Богородице, познатијег у народу ка Велика Госпојина, који се обележава 28. августа по грегоријанском, односно 14. августа по јулијанском календару. Госпојински пост је један од четири вишедневна поста која прописује православна црква и по „тежини" је сличан Часном или Великом посту који претходни Ускрсу.

У току овог поста за исхрану се користи биљна храна припремљена на води, осим суботе и недеље када је дозвољена употреба уља и вина. Риба се у току овог поста једе само на празник Преображења Господњег, 19. августа по новом календару. Ипак, црква омогућује верницима и ублажавање поста у зависности од узраста и здравственог стања, али само по благослову свештеника. На питање која је мера поста свети Василије Велики одговара:„У духовном посту мера је једна и важи за све, а то је потпуно удаљавање од свега што води греху. Што се пак тиче уздржавања од хране ту су мера и начин употребе различити и зависе од сваког понаособ, од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Одредивши меру уздржавања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитим духовницима да у томе врше паметне измене."

Али, уздржање од одређене врсте хране неће бити од користи ако није праћено духовним постом, а то подразумева уздржавање од сваког греха и чињење добрих дела. Зато свети Фотије,патријарх цариградски, каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама."

Установа поста постојала је још у Старом завету. Поједини црквени писци оставили су записе да су апостоли установили пост од 40 дана у складу са примерима Мојсија и самог Исуса Христа који је после крштења на Јордану постио у пустињи 40 дана. У древној цркви пост је био веома строг и хришћани су се у складу с Уредбама апостолским уздржавали од хране више или мање времена, или су јели хлеб, воће и поврће, али не пре вечери.

Миленко Пешић

[објављено: 14/08/2008]

http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Ko-navlachi-zavesu-na-crkvene-dveri.sr.html