 ИЗДАЈНИК ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ И КАНОНСКОГ УСТРОЈСТВА СПЦОд данас ваш и наш сајт почиње серију аналитичких текстова о новоизабраном патријарху Порфирију. Као што знате, са „Борбом за веру“ сарађује низ аналитичара, који су познати по својим поузданим подацима и прецизним увидима. Крећемо од доказа екуменистичко - јеретичке оријентације новоизабраног.
ДОБИТНИК НАГРАДЕ ИЗ ШВЕДСКЕ На свечаности одржаној у уторак у Стокхолму, митрополит загребачко-љубљански Порфирије одликован је орденом Светог Игнатија за његов допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима, саопштено је из СПЦ. Обраћајући се овогодишњем лауреату, господин Михаел Халм, декан Теолошке академије Светог Игнатија, истакао је да је миротворни допринос Митрополита Порфирија запажен и високо вреднован на међународном плану. Декан Халм је, такође нагласио да је Митрополит Порфирије у манастиру Ковиљу развио монашку духовност која је укључивала и социјални допринос и отварење према широј заједници, а посебно према онима који су одбачени од друштва. „Ову духовну отвореност наставио је да развија и као Митрополит у Хрватској и Словенији, где истиче да црква треба да буде отворена за друштво и контекст у којем делује, да буде у трајном дијалогу и потрази за помирењем... Због овакве духовне отворености Митрополит Порфирије је, такође, омогућио оживљавање тежње хришћанских заједница за јединством“, рекао је угледни скандинавски научник образлажући одлуку да високо одличје ове године буде додељено митрополиту загребачко-љубљанском. Захваљујући на указаној части, митрополит Порфирије је нагласио да признање овако високог међународног ранга, а посебно личности које су раније одликоване, за њега предствљају обавезу да у будућем раду покаже и докаже да га је достојан. Митрополит Порфирије је одржао предавање на тему „Човеково достојанство, слобода и социјално деловање Цркве”. Орденом Светог Игнатија претходних година, између осталих, одликовани су патријарх Сиријске цркве Мор Игнатије Јефрем II, папа Коптске православне цркве, Тавардос II и Керстин Енлуд, директор кровне хришћанске студијске организације „Билд”. Орден се додељује, заслужним и угледним црквеним личностима, на међународном нивоу, за унапређење јединства међу хришћанима и за изразити допринос харитативном деловању, како стоји у Статуту угледне Академије Светог Игнатија. Свечаности су присуствали представници хришћанских цркава које делују у Шведској: Евангеличке Цркве, Римокатоличке Цркве, Антиохијске Патријаршије, Српске Православне Цркве, Сиријске дохалкиндонске Цркве, као и званице из универзитетског и културног живота Стокхолма.“ (http://www.politika.co.rs)
Каква је школа у питању? Реч је о јеретичкој квазиобразовној установи, у којој се као православни третирају сви источни јеретици, пре свега монофизити (https://www.sanktignatios.org), и која обучава све своје полазнике да једни у другима препознају „православне“, иако то уопште нису. За шта је новоизабрани патријарх добио одликовање? Види се: за екуменизам, као најсрамнију лаж нашег доба. Он међу својима... Шведска је одавно средиште најсрамније издаје Христа, која педерско – лезбејске парове „венчава“ у својим храмовима, а има и „бискупине и пасторине“. Ако се ова шведска школа, која изједначава мониофизите, несторијанце и индуске мелките са Црквом Божијом, онда вам је јасно зашто је Перић награђен. Као и његов духовни отац, он је оличење свега онога што православни епископ не сме бити. Порфирије - "Стипе Месић" Београдске патријаршије са Колиндом, правим Месићем и другим својима (ЛИНК:) СЕКТАШКИ ЗАГРЕБАЧКИ КРУГОВИ ЗВАНИ „ПОРФИРИЈЕВИ КРУЖОЦИ“ Као митрополит загребачко – љубљански, Порфирије је око себе окупљао хрватске секташе, комунисте, левичере и екуменисте, о чему пише „Јутарњи лист“, радујући се његовом устоличењу за патријарха: “Ali samo rijetki znaju da je Porfirije otprilike dvije godine organizirao redovite sastanke intelektualaca različitih profila, koji su u prostorijama Pravoslavne gimnazije na zagrebačkom Svetom duhu, raspravljali o društvenim, etičkim i političkim temama. Susreti su počeli 2017., održavali su se jednom u mjesecu, a kako je organizator bio tadašnji mitropolit, dobili su neformalni naziv: Porfirijevi kružoci. Broj i sastav sudionika je varirao, ali nerijetko ih je bilo između 50 i 60, a tehnički dio organizacije obavljao je novinar Drago Pilsel. Mnogi od sudionika Porfirijevih kružoka, čine intelektualnu kremu današnje Hrvatske, tako da su na razgovore dolazili bivši predsjednik Ivo Josipović, katolička teologinja Anna Gruenfelder, isusovac Tvrtko Barun, rabin Moše Prelević, glumac Vili Matula, profesori Tvrtko Jakovina, Hrvoje Klasić, Dejan Jović i Dražen Lalić, akademik Vlatko Silobrčić, Milorad Pupovac, čelnik SDSS-a, feministica Rada Borić, protestantski teolozi Peter Kuzmič i bračni par Raffai, novinar Branimir Pofuk, katolički svećenik don Anton Šuljić, liječnici, znanstvenici, nastavnici i brojni drugi. Nekoliko njih potvrdilo je da je Porfirije bio gostoljubiv domaćin, ali prilično diskretan. Najčešće bi ih dočekao, zatim se povukao među publiku i pratio razgovore, a pretkraj se osobno uključivao, ali kao običan sudionik. Još nešto pada u oči - većina pozivanih na "Porfirijeve kružoke" pripada lijevo-liberalnom miljeu u Hrvatskoj, a mnogi od njih, možda i većina, nisu religiozni. Unatoč tome, pozivani su kako bi govorili o problemima suvremene Hrvatske. A u pozadini je bio tadašnji mitropolit Porfirije, o kojem se u to vrijeme počelo diskretno govoriti kao o jednom od mogućih nasljednika patrijarha Irineja. (https://www.jutarnji.hr/) Јасно је, дакле, одакле су изабрали Порфирија за патријарха – из Загреба. Боље рећи, из Ватикана. Драго Пилсел, Порфиријев омиљени друг и брат (https://p-portal.net/), духовни је син папе Фрање, коме је Порфирије љубио руку (https://www.tportal.hr/) А шта и како је папина багра радила у НДХ, види се из следећег текста (ОВДЕ:). ИЗДАЈНИК КАНОНСКОГ ПОРЕТКА СПЦ Истовремено, Порфирије је издајник СПЦ, који је вођи издајника вере, фанарском архијеретику екуменистичког сатанизма и НАТО поглавици за индијанска племена на Балкану и шире, Вартоломеју дозволио да вршља по канонској територији СПЦ у Словенији: „У српској јавности се са забринутошћу прати деловање цариградског (тзв. васељенског) патријарха око додељивања томоса о аутокефалности Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије (УПЦ КП). Није на нама да бринемо о правном положају украјинских расколника, ни о томе да им је тим актом дато мање права него што има канонска Украјинска православна црква Московске патријаршије (УПЦ МП); оно што нас највише занима су последице које ова политикантска (зло)чињења цариградског патријарха могу имати на Српску православну цркву. С тим у вези, највише пажње у јавности усмерено је на могући развој догађаја у Северној Македонији (некадашњој Јужној Србији) и у Црној Гори; сасвим незапажено је прошла чињеница да је Цариградска патријаршија практички већ ушла на канонску територију Српске православне цркве – и то у Словенији, односно на подручју Митрополије загребачко-љубљанске! О овој чињеници засад ћути и наша црквена јерархија, а мораће да се огласи – пре или касније. О чему је реч? Данашња Словенија је канонско подручје Српске православне цркве, на којем СПЦ делује од 1433. године (са прекидом у другој половини 15. и почетком 16. века) a у потпуном континуитету од око 1530. године. На овом подручју данас још делују само канонски непризната Македонска православна црква и (од 14. јануара 2018) УПЦ КП. Прву литургију у Љубљани УПЦ КП одржала је 14. јануара прошле године у римокатоличкој цркви Св. Рока, а служио ју је настојатељ прве парохије украјинских расколника у Словенији. Да је ствар политичке природе, показује и извештај о том чину украјинских расколника, објављен на званичном порталу тзв. Ривненске епархије, која је одређена као надлежна за њихове вернике у Словенији (није нам познато да таквих верника овде стварно и има). Успут и једно објашњење: Ривне је град за који се у српском језику употребљава историјски назив Ровно (као и у руском језику), који је промењен 1991, после проглашења независности Украјине. Из фотографија уз извештај се види да су већину од 15–20 присутних том расколничком чину сачињавали украјински амбасадор са породицом и особље амбасаде са породицама. Ови догађаји нас и нису много занимали, све до томоса цариградског патријарха од 6. јануара ове године (24. децембра 2018. по нашем црквеном календару). Међутим, сада се ситуација променила: цариградски патријарх је изнудио плату за свој рад на разбијању православља: добио је од УПЦ КП у своју јурисдикцију све њихове парохије изван Украјине! Тако се парохија основана 2018. године у Словенији од 6. јануара ове године налази у саставу Цариградске патријаршије. Апсурдно је да на проблем у вези са канонском припадношћу Словеније, односно са угроженим интересима СПЦ на овом подручју, не чусмо досад ниједан глас из Београда, иако на то већ из Москве упозоравају руски православни аналитичари, нпр. о. Георгиј Максимов у обраћању од 6. јануара ове године. Испада, као и у политичкој сфери, у питању Косова и Метохије, да понекад Руси више брину о заштити српских интереса него Срби сами. Дакле – Цариградска патријаршија је, без дозволе СПЦ, ушла на њено црквено подручје Митрополије загребачко-љубљанске, на којем наша Црква делује више од пола миленијума. Свакако да наш верни народ, посебно на подручју за којим је неканонски посегла Цариградска патријаршија, очекује да се о овоме изјасни Свети архијерејски синод Српске православне цркве.“
(http://www.politika.rs/) ШТА ОВО ЗНАЧИ Ово значи то што сте читали: новоизабрани (то јест, ватиканохрватски наметнути) патријарх Порфирије је екумениста, прохрватски левичар у мантији и слуга Фанара, који ће, кад све заврши и удеси СПЦ (нека му Бог запрети!), као Стипе Месић моћи да каже да је свој посао обавио. Наивчине ће рећи: „Па био је у Јасеновцу!“ Наравно да је био, али шта је тамо радио и причао – и о томе ће се ускоро огласити наш аналитички тим. Наставиће се... |
