Да криза влада у свету постало је много јасније из примера развијених земаља чији грађани малтене до скоро нису ни знали шта је криза или барем не као већински „остатак“ планете.

Од марта 2020. године траје пандемија, у фебруару је почела специјална војна операција руске војске у Украјини, што је само продубило постојеће егзистенцијалне проблеме. Храна је никад скупља, рачуни расту, а многи све теже излазе на крај са киријом, односно ратама за стан.

Соба за студенте 950 евра

Тако је, рецимо, у јакој европској економији - Аустрији ових дана ситуација све тежа.

„Апсурдно високе цене које се наплаћују студентима показују како је тешко стање на тржишту некретнина“, указао је недавно председник покрајине Тирол Ервин Цангелр.

Другим речима, цене соба за студенте у Инсбруку су драстично скочиле. Истраживање Радничке коморе (АК) је показало да је лани - соба у заједничком стану у делу града Волтен месечно коштала 950 евра. Поређења ради, максимум из 2020. је 800 евра.

„Телеграф бизнис“ преноси коментаре читалаца, углавном српских гастарбајтера, који пишу своја искуства са свих крајева планете - од Аустрије и Немачке, преко Француске до Канаде.

„Франкфурт, стан 80 квадрата, 10 људи у стану по 300 евра, храна минимум 350 евра, сатница 10 до 14 евра, радиш као коњ, на све стране се краде, гаће, чарапе, обућа, зарадиш 1.800 евра потрошиш више од пола и која је поента рада тамо. Ја сам се вратио, имам исто радно време, мање трошкове, са својом сам породицом и остане ми више и нико ме не потцењује“, написао је један читалац.

Други је написао да у Берлину само кревет наплате 400 евра.

И у Канади је ситуација алармантна.

„Живим у околини Торонта, читам да су у самом Торонту кирије по 2.500 долара за једнособан стан, плус трошкови како они кажу utilities. Свугде је све постало скупље таква је ситуација, шта се може. Коме се не свиђа, може да се врати, да се пресели у мање градове по иностранству, итд. Криза је свуда у свету“, пише једна читатељка.

Има и оних који су, свакако, задовољни животом у ЕУ и који кажу да је „свуда тешко с једном платом“.

„Плаћам 800 евра на периферији Париза, плус трошкове стана, дође преко 1.000 евра месечно; да су нормални - нису, али је тако, прихватиш или не“, гласи још један коментар.

Све поскупело, млеко чак 30 одсто

„Хеуте“ пише о празним рафовима, и искуству једног читаоца који је током викенда желео да у подне обави своју ритуалну куповину, у продавници у Бечу, у 11. дистрикту Симеринг. 

Међутим, када је стао испред фрижидера једног дисконта, имао је шта и да види: сво млеко, путер, сир и јогурт су распродати. Стајало је и обавештење: „Жао нам је, тренутно нисмо у могућности да понудимо ове артикле“.

„Хеуте“ наводи да остаје непознато да ли су „гладни купци“ све разграбили или је дисконт већ био погођен уским грлима у ланцу снабдевања, услед украјинске кризе и и инфлације.

А у вези с тим, расте цена млека и млечних производа. Због раста трошкова за око 30 одсто млекаре у Аустрији најављују превентивну обуставу испоруке, пише Танјуг.

Друга по величини млекара у Аустрији „НОеМ“, чије је седиште у Бадену код Беча, упозорава на раст цена млека и млечних производа.

Цена литре сировог млека у Аустрији већ је порасла за више од 10 центи, што је раст од 30 одсто, саопштио је директор млекаре Алфред Бергер. Он је најавио да ће његова млекара превентивно обуставити испоруку одређених производа.

Бергер указује на несташицу амбалаже, али и код припреме воћа за воћне јогурте.

„Код малине је цена порасла за три до пет пута, али нема гаранције да ће роба бити добијена. То су нове околности за све“, објаснио је он. Такође је истакао да понуде често важе свега неколико дана.

Раст цене сировог млека за више од 10 центи по литри доноси „НОеМу“ додатне трошкове у висини од 40 милиона евра. Ти трошкови биће пренети на потрошаче, а раст цене зависи од млечног производа.

Нервоза код трговаца намирницама је тренутно велика, јер услед растућих цена дошло је до поремећаја на тржишту.

Прехрамбени производи пролазе кроз много руку док не дођу до витрина у супермаркетима, а предузетници који учествују у том ланцу, од пољопривредника до компаније која прерађује производ и супермаркета покушавају да задрже свој удео у тржишту и марже и поред виших трошкова. Како би то остварили често витрине остају празне, јер тиме желе да врше притисак, преноси Танјуг.

Извор: "Спутњик"