Ђе си Зоки, самурају стари!

Ође Вуле легенда, којег су твоји пајташи једно 1000 пута бановали са језуитско - масонске духовне тровачнице "поуке".

Поштовани, молим вас да објавите одговор арх. Рафаила Карелина на питање о пресађивању органа.

Питање: Како Црква гледа на пресађивање срца и других органа?

 "Сада када почиње летње доба и опет почиње да се нечистоћа шири градом,

нећу дозволити овде у цркви никакву погрду, ружноћу, голотињу."

Нисам ни градоначелник, ни директор школе, нити инспектор. Ја сам епископ. А као епископ имам свој положај. Не владам у школи, ни у општини, нити у судници. Али владам овде унутра (у цркви). Мртав падам, али Еванђеље не газим!

Надам се да ће се наћи неко ученији да одговори господину Михаилу Марковићу на његово писмо о трансплатацији органа (овде:) него ли ја. Ја сам вам раније већ и писао указујући на зло које се зове трансплатација органа и на богохулне изјаве наших епископа, конкретно је повод била изјава митрополита Амфилохија у којој је поздравио скоро доношење закона о узимању органа од свих људи који се нису експлицитно изјаснили да су против тога и гдје се и сам понудио да се његови органи донирају након његове смрти (овде:) .

Помаже Бог браћо! Христос по среди нас! И јест и будет!

Ево по други пут се јављам, смућен обновљенчеством архимандрита Доситеја из Гргетета.

Његово изношење часног престола пред вјерни народ, из олтара и служење пред вјерним народом, а да између наоса и Часног Престола нема везе са грађевинским радовима који су у току, него је чисто ријеч о екуменизму  - служењу ђаволу (овде:).

Покрет сматра да се води дугачак и сложен процес разбијања основних религија (поготово Православља и истинског система вриједности) и држава. Тај процес, вођен од противрелигиозног свјетског центра моћи који кроз законе намеће и озакоњује накарадност, изопаченост, лаж, није доживио своју кулминацију.

НАПОМЕНА ПРЕВОДИОЦА 

Трагајући по својој архиви, нашао сам овај текст блаженопочившег митрополита петроградског Јована (упокојио се 1995. године), истинског ревнитеља побожности и државотворства руског. Текст је објављен 1993, на врхнуцу Јељцинове погубне власти, кад је изгледало да нема никакве наде за Русију. Ипак, ствари су се промениле. Видимо како. Иако овај текст говори о Русији, његов духовни увид тиче се и нас, данас и овде. Вреди послушати владику Јована, човека који је сазирао истину и умео да је саопшти.  

Владимир Димитријевић