Изјава је усвојена на заседању Светог синода Руске Православне Цркве 15. октобра 2018. године у Минску.

+ + +

Свети синод Руске Православне Цркве је с највећим болом примио саопштење Цариградске патријаршије о одлукама које је Свети синод ове патријаршије донео 11. октобра 2018. године: о потврђивању намера за „давање аутокефалности Украјинској Цркви“; о отварању „ставропигије“ Цариградске патријаршије у Кијеву; о „враћању у архијерејски или јерејски чин“ вођа украјинског раскола и њихових следбеника и „враћању њихових верника у црквено општење“, о „укидању важења“ саборне повеље Цариградске патријаршије из 1686. године која се односи на предају Кијевске митрополије у састав Московске патријаршије.

Немам ништа против сцене,

Нек сви глуме око мене,

 Само да се зна

Да сам главни ја.

Позориште у кући

На мејл нам се јавило више наших цењених посетилаца са питањем, како објашњавамо новопројављену „проруску“ орјентацију осведоченог фанариоте епископа бачког Иринеја Буловића. Подсећамо да смо о томе већ писали у тексту под насловом „Српски лицемери опет у акцији - на три вере оком намигују, а ни једну право не верују“ (овде:). Но, одговор који смо ми дали у поменутом тексту, народни геније је изразио у песми од само две строфе, коју доносимо у наставку и топло је препоручујемо пажњи наших читалаца.

За цењене посетиоце „Борбе за веру“ доносимо превод званичног саопштења Константинопољске патријаршије издатог са заседања у Истанбулу од 9. – 11. октобра 2018. године. Из саопштења се види да је Фанар приграбио себи папске прерогативе давањем аутокефалије украјинској квазицрквеној структури и скидањем анатеме са њеног вође Филарате Денисенка, уз најаву да ће, по истом принципу, поступити и у случају молбе било ког анатемисаног расколника из било које Аутокефалне Цркаве. Вартоломеј Први, спавач ЦИА-е, потпалио је и разгорева адски пламен новог великог раскола у Православљу. Господ нека му запрети!

Уредништво

Већ дуже времена савест ме тера да проговорим. Пишем из дичне Шумадије, у којој сам рођен, а рођен сам и васпитан у свештеничкој породици. Моји родитељи, као и касније професори у богословији су ме учили да увек будем правдољубив и да увек говорим истину. Због истине, а и не могући више поднети хаос и неправду у нашој шумадијској Епархији, решио сам да подигнем свој глас.