Прича о трагичној судбини заборављене српске принцезе Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра Првог, Српкињи која је родила последњег Романова у царској Русији и која је много урадила за две земље и два народа, коначно је угледала светлост дана.

Напетост између Израела и Мађарске ескалирала је овог викенда због анти-семитских порука у изборној кампањи мађарског премијера Виктора Орбана, а уочи доласка његовог израелског колеге Бењамина Нетањахуа на дипломатски самит у Будимпешти.

На почетку бих се обратио људима који су већ у браку, а затим ћу рећи и неколико речи онима који још нису учинили тај корак.

У наше време ништа не представља обавезу. Раније су људи говорили: „Да, сада смо у браку! Сада је то заувек!“ Знали су да након венчања нема пута назад: брак се не распада. Не треба мислити да је брачни живот тада био лакши него сада. Једноставно се оно што се догађало у породици није износило ван куће – људи су такође страдали, супружници су имали исте проблеме као и сада, али о томе никоме нису говорили. Многе жене су саме са собом пролазиле кроз то, осећале бол, плакале, догађало се да су их чак и тукли њихови мужеви…

"Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти", рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Aртемију.

  Оливера Милосављевић (дев. Ђоковић) рођена је 1973. године у Ужицу, где је завршила основну и средњу школу. На Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду дипломирала је 2000, а магистрирала 2009. године под менторством проф. др Радоша Љушића. Од краја 2001. године запослена је у Међуопштинском историјском архиву у Чачку, где ради на пословима сређивања и обраде архивске грађе. Звање архивског саветника стекла је 2016. године.

         Распад брака и породице

        У Београду, у руској цркви Свете Тројице, обележен је дивни празник – Дан породице, љубави и верности. (1) И то је заиста прекрасно – бар неко да прослави истинске вредности у граду у коме је већ одржана једна парада политичких хомосексуалца (у јуну), а спрема се још једна (у септембру). Радујући се због Русије која овај празник слави и црквено и државно, осврћемо се на стање у коме се ми, Срби, налазимо. Присуствујемо распаду брака и породице(2) – страшном, невиђеном, пропраћеном убиствима и злочинима какви нису забележени у нашој прошлости.

Феминистичким теолозима је стало да докажу да су жене у Апостолској цркви биле „равноправне”. Један од њих је егзалтирано приметио да је „рана Црква инкорпорирала жене на водеће позиције од самог почетка”.[i] Тврдња је нетачна. Она је плод феминистичког „прижељкиваног мишљења”, а не историјских чињеница. Од почетка су „водеће позиције” имали мушкарци.