Ове године навршило се 75 година од формирања по врсти злочина најмонструознијег логора у Европи – Јасеновца. Април, месец оснивања НДХ, у Београду није повод за конференцију о Јасеновцу, али одржаће се она о геноциду над Јеврејима и Ромима и то под називом Ескалација и Холокауст: од стрељачких водова до душегупке у логору Сајмиште; две фазе Холокауста у Србији. О томе, али и другим стварима везаним за страдање Срба разговарали смо са Владимиром Умељићем, аутором књиге „Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма)“

“Био сам одушевљен што је дошло толико људи, с толиким поштовањем, с вјером у Бога”, рекао је митрополит загребачко-љубљански Порфирије у разговору за Вечерњи лист.

„Како ситничаво, како злонамерно осећање саблазни! Претвара се да се до детаља тачно држи форме закона, а гази суштину закона. Мрачни и слепи фарисеју! Почуј шта ти Господ говори: Милост хоћу“ – речи су светог Игњатија Брјанчанинова.

„Тај је био код језуита, Иване!

Ах, ти, јеузито Смрадни, ко ли те

то научи!  

Ф.М.Достојевски

1.

Са наше тачке гледишта Русији припада место много више него пуко обожавање - исказивање братске љубави и поштовања. Осећања која се подразумевају, не треба стално понављати. Кад је претерано, понављање може да буде неукусно до сервилности. Али чак и кад је одмерено, понављање може да изазове сумњу у искреност наших осећања: зашто мајци стално говорити да је волимо?

ОДРЖАНО СВЕРУСКО САВЕТОВАЊЕ РЕВНИТЕЉА ЗА КАНОНСКУ ЧИСТОТУ ПРАВОСЛАВЉА

„Човека јеретика по првом и другом саветовању

клони се,

знајући да се такав изопачио, и греши

и сам је себе осудио.“

Свети Апостол Павле (Тит. 3,10-11)

Ревнитељи вере захтевају саборну осуду екуменизма и неучествовање првојерараха на „Свеправославном сабору“; најзапаженије иступање протојереја Всеволода Чаплина, којим се уврстио међу ретке критичаре саборских докумената који су у истим уочили опаку јерес „свеспасења“...

Студенти богословског факултета Солунског универзитета су на сопствену иницијативу вратили на место икону Христа, која је у фебруару 2016.године, по наредби декана факултета Милтиада Константину била склоњена са улаза у зграду факултета-извештава АgionОros.ru.