Када сам, 1988. године, септембра месеца, стигао у касарну „Петрова Гора“ у Карловцу (данас у Хрватској), упао сам у најжешћу могућу панику од пешадијске обуке – сваки дан на полигон Виница, седам километара у једном и седам у другом правцу, под пуном ратном опремом. Ненавикнут, јединац, деветнаестогодишњак тек завршио средњу школу, осећао сам се као у затвору. Најтеже ми је било што сам, од шока, заборавио неке речи које су у војсци биле у свакодневној употреби. Рецимо, реч „чаршав“...Она се, у ЈНА на територији Хрватске,није користила; коришћена је реч „плахта“. Убијала ме је та „плахта“. „Намјестите своје плахте“, вичу десетари, а ја – да искочим из коже. Некад ми се чинило да ми је тежа „плахта“ него пешадијска обука! Тек после месец дана сам се сетио да се каже „чаршав“. И већ ми је било лакше...
АФЕРА ВИКИЛИКС: Григорије хтео да се смени болесни Павле
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије залагао се да се прихвати оставка болесног патријарха српског Павла, пише у депешама са сајта Викиликс
Мила Михајловић: ''Југославија април 1941 - септембар 1943''
Непозната италијанска документа
Ауторка ове изузетно значајне књиге живи и ради у Риму, па се посветила истраживању италијанских архива. Италијанска документа су до сада у нашој историографији коришћена у ретким приликама и недовољно, тако да су многе битне чињенице остале непознате. Исто важи и за фотографије. У књизи Миле Михајловић, поред низа непознатих снимака усташких злочина, први пут видимо оригиналне фотографије партизанских недела, како над ратним заробљеницима, тако и над цивилима, Србима и Словенцима. Прецизније, у овој књизи први пут се објављују снимци особа масакрираних од партизана, уључујући и целе породице – и зато се она не може прећутати, мада се већ сада може уочити таква намера званичне историје.
Охрид, царски и архијерејски град, назван и Славјански Јерусалим, данас полако постаје мали Вавилон. У време комунизма велики део цркава је био затворен, а древне иконе пренете су у музеју. Кад су пали комунисти, уместо повратак црквености, у Охриду је почело бестидно скрнављење светиња. Митрополит за Охриду Тимотеј, иначе пореклом Србин, више воли Мамона него Христа.
Владика Григорије и бискуп Узинић служили молебан за јединство хришћана
Требиње -У православној цркви Светог Благовјештења у Дубровнику херцеговачки владика Григорије и дубровачки бискуп Мато Узинић служили молебан за јединство свих хришћана. Два вјерска великодостојника у својим бесједама истакли важност екуменистичког дијалога
Када сам писао писмо браћи из Македоније, две су ми ствари биле на уму: једна је – жеља да кажем да их искрено волим, а друга – да бих желео да се несрећни раскол превазиђе, милошћу Божјом. Господ је сведок и за једно и за друго што ми је било на уму и у срцу. Никаквих претензија, ни црквених, ни политичких, према браћи из Македоније немам, нити сам их имао. Ни Србија, оваква каква јесте, обогаљена и окљаштрена, такве претензије нема, нити их може имати. Ко год се осећа као Македонац, то је његова ствар и избор, његово право и слобода.Македонци се осећају као посебан народ – ко сам ја да их у томе спречавам,убеђујући их да су Срби?
Приликом варварског НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, коришћене су гранате и бомбе са осиромашеним уранијумом. Он остаје као нуспроизвод приликом производње нуклеарног оружја и горива за нуклеарне електране и користи се за различите врсте муниције у сврху њихове јаче пробојности. Борбена употреба уранијума повезана је са две врсте последица – то су хемијска и радијацијска обољења за време његовог полураспада, које траје 4,5 милијарде година.
Најпре хтио би да ти захвалим тебе Владо на твоје лепо написано писмо, на твојој љубави према нама и нашој напаченој отаџбини! Да, комунисти су направили велико зло по православним земљама, ал да је било другачије, ја можда, не бих ни разумео твоје писмо. Овако, у титову Југославију, учили ми српски језик, слушали и певали српске песме, учили лажну историју, па сад, хвала томе разумео сам. Да будем искрен, у вези идентитета, нама Македонцима то је мање зло- јер како кажу, Тито нам је створијо нацију.