Какав смисао има православни сабор у Истамбулу? Ко има и мало памети, тај не може да прихвати тај сабор, јер ту нема смисла. Више би имало смисла кад би се православни сабор одржао у Русији, која је највећа православна земља... Тај сабор би имао смисла, док онај у Истамбулу нема смисла и отвара многе сумње и многа питања: зашто држати сабор у масонској и муслиманској земљи?

Отац Дамаскин о најављеном Свеправославном Сабору

Слике из оног доба

Било је вече, 24. марта 1999. године. Излазим из школе у којој предајем. Нема уличног осветљења, све делује сабласно. Знао сам да су најавили да ће нас, због нашег, не њиховог, Косова бомбардовати, и знао сам какви су злотвори (већ су бомбардовали Србе у Босни 1995), али опет и опет…Нисам могао да верујем.

Пре 15 година Београд се поново, по ко зна који пут у историји, нашао у положају који је најбоље описао српски књижевник Милорад Павић, перефразирајући речи архитекте Ле Корбизјеа – најлепши град на најстрашнијем месту света.

Молитва је слободно обраћање човекове душе Богу. Како ову слободу ујединити са обавезним читањем правила, посебно када човек не жели да чита?

-Слобода не значи да нам је све дозвољено. Човек је тако устројен да, ако допусти себи раслабљеност, тешко ће се вратити тамо где је раније био. У Житијима светих има пуно примера када су подвижници остављали своје молитвено правило како би показали љубав новопридошлом брату. У овом случају они су заповест о љубави ставили изнад свог молитвеног правила. Али, ми морамо да имамо на уму да су ти људи достигли висине у духовном животу, они су непрестано пребивали у молитви. Међутим, када осећамо да не желимо да се молимо, то је обично искушење, а не пројављење слободе.

Српске родољубе (на Косову) назвао сам

Последњим Мохиканцима (last of the Mohicans).

Они су српски православни хришћани.

Наспрам њих су муслимани, либерали и западна нарко-машинерија.

Доктор Дејвид Јегли

+++

     Тек синоћ сам чуо вест да се 11. марта, после тешке болести, прерано упокојио доктор Дејвид Јегли (David A. Yeagley). Чукунунук Лошег Орла, поглавице племена Команчи, др. Јегли је био књижевник, сликар, композитор, и коментатор. Притом се није бавио само судбином америчких Индијанаца, већ и многим другим темама, па и неправдом учињеном Србима. Као успомену на др. Јеглија, преносим овде његов последњи есеј о Србима, написан у новембру прошле године. Жао ми је што није дочекао одговор на питање из последњег пасуса.

Крим је био и остаје неотуђиви део јединствене и вишенационалне Руске цркве. А у односима међу братским народима, не би требало да буде питања, која би се решавала оружјем – закључено је на првом заседању Светог синода Руске православне цркве. Сусрет архијереја уз председовање Патријарха Московског и целе Русије Кирила, био је одржан у Даниловском манастиру у Москви.

„Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме.

О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога,

Јер си благословен у векове векова. Амин.“