ХРВАТСКИ ПОПОВИ И ФРАТРИ У РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

И У ПОКОЉИМА СРБА

III ЦРНА ПЕТА КОЛОНА

Између Југославије и НДХ има један временски простор. Врло кратак и карактеристичан. Може се узети, али не мора, да тај временски простор почима 27. марта 1941. Како је тога дана реагирало југословенство, заправо српство, а како хрватство – зна се. Кад се аналише та реакција, долази се до констатације: на једној је страни било цело свесно и патриотско српство уједињено само са искљученим Хрватима из хрватског народа, а на другој страни сви Хрвати, цио хрватски народни покрет.

Ко се Бога не боји и људи не стиди, тај може величати најгоре злочине као победе.

Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свјетском рату Хрвати два пута побиједили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиједили, а сви други само једном. Ми смо побиједили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиједили смо послије рата (уз Јосипа Броза – ИП), јер смо се нашли… опет с побједницима”.

Најновије снажне ерупције сунчеве плазме имале су „лик ђавола“ који се могао видети у њеним језицима, саопштила је лабораторија за рентгенску астрономију Сунца руског Физичког института „Лебедев“.

Брендона Рауба америчка је полиција ухапсила због коментара које је објавио на Фејсбуку. Тренутно се налази на психијатрији у болници Џон Рандолф.

„Ми сада имамо само једног непријатеља –

Руску православну цркву“…

Збигњев Бжежински

Бучне баханалије због пресуде трима богохулницама које су извеле сатанистичке игре у храму Христа Спаситеља сведоче о најмање две околности од изузетног друштвено-политичког значаја.

ХРВАТСКИ ПОПОВИ И ФРАТРИ У РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

И У ПОКОЉИМА СРБА

 КРВАВА АКТИВНОСТ КРВАВЕ ЦРКВЕ ВЕЋ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Време је прилично побледило сећање на крвопролића по разним местима у Хрватској још за југословенског времена. Људи се сећају, можда, тек по неког кратког и сухог комуникеа кр. владе или Министарства унутрашњих дела о таквим крвавим догађајима. Детаљи су остали тајном, па често и сама суштина тих крвавих хрватских побуна. Било је тога више. Било је атентата, било је крвавих сукоба са жандарима, а негде и са неким војним одредом. Та су се крвава збивања најобичније одигравала око цркава, на црквеним зборовима. Прелазим преко свих таквих догађаја, а застајем само код њих, што их у сташки актери, формирани у крилу католичке цркве, признају својим или што их усташе признају као дела браће усташа „из наших католичких редова“.

Понављам да је прича неистина и приказујеме ме у веома лошем светлу, рекао је у своју одбрану кардинал Роде

Кардинал Франц Роде оштро је одбацио да је био у  вези са ученицом веронауке и да с њом има сина. Он тврди да је то обмана и начин да се укаља његово угледно име.

ХРВАТСКИ ПОПОВИ И ФРАТРИ У РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

И У ПОКОЉИМА СРБА

КАТОЛИЧКА АКЦИЈА

Пристанком надбискупа Бауера прешао је један део управе загребачке надбискупије у руке коадјутору Степинцу. Карактеристично је то да му је дано одмах вођство КАТОЛИЧКЕ АКЦИЈЕ за загребачку надбискупију. Та Католичка Акција по застраним начелима римског папе, а уз савесну примену бискупа и надбискупа за поједину бискупију, има да пропагира католички живот на свим линијама приватног и јавног живота католичких верника. Она има да буде савез, централа и директора свих религиозних организација и, удружења. Има водити старе друштвене религиозне организације и бринути се за оснивање нових. Та се Католичка Акција има бринути за организацију ЕУХАРИСТИЧКИХ КОНГРЕСА, састанака у осталих еухаристичких манифестација на подручју дијецезе, а бити везом такве приредбе са стране више дијецеза или једне целе црквене покрајине. Исто тако остаје везом у случају организације међународних еухаристичких конгреса.