Имајући у виду радикални заокрет у односу на донедавне наговештаје из врха Српске православне цркве да је поглавар Римокатоличке цркве на корак до Ниша, међу појединим владикама појавила се неформална иницијатива за излазну стратегију у виду протестне ноте папи због његовог најављеног ходочашћа на гроб контроверзног хрватског кандидата за свеца-блаженог кардинала Алојзија Степинца, у оквиру папине посете Загребу 4. и 5.јуна.

ИЗ АРХИВЕ ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА

(1)

Много људи ме ових дана среће или зове, и говори ми да се не бринем због оштрих напада на мој рад, па и на моју личност. Пошто су то људи добронамерни, а не могу свима појединачно да одговорим (као што не желим да полемишем са онима који сматрају да сам „тајни агент“ АЈ, ИБ, ИГ &comp.), желим да читаоцима на увид ставим нешто од метеријала из свог личног архива. Једноставно, да виде да сам већ био у сличним ситуацијама, и да су ми већ слали сличне примедбе.

Томислав Ерић

КАД БРАЋА ЖИВЕ ЗАЈЕДНО ГОСПОД ИМ ДАДЕ ЖИВОТ ВЕЧНИ

Није лако укључити се у полемику која се води између браће на једномислећој страни, када она друга супростављена то јест неистомислећа страна, очекује да се та браћа у дијалогу - коначно не мирећи се - на њихову радост и ликовање потпуно разиђу.

Завршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, започета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верско-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула Римокатоличка црква, насиљем (покољима и прогонима) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаестом и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора.

Драга моја браћо и сестре,

Већ неколико дана, а нарочито од синоћ, велика је туга обузела моје срце. Једном тексту, у коме се критикује један Србин, православац, светосавац – Владимир Димитријевић, један сајт – „Борба за веру“, дати наслов „Звер је пуштена“ - може ли ико православан то учинити? Може ли се ико православан томе радовати? Па зверју се у Светом Писму назива будуће царство антихристово. Зверју се назива антихрист. Зар тако ословити своју браћу у Христу? Зар они личе на животиње, па их на сајту "Епархија-призрен.орг" зверима назваше?

ШТА СЕ БЕЛИ У ГОРИ ЗЕЛЕНОЈ?

Када један чувени архимандрит, још и архијерејски заменик, има толику потребу да „разобличи“ православног публицисту са таквим жаром, а уједно бираним речима и таквом „савршеном“ концепцијом као да пише магистарски рад, намеће се читаоцу питање ко је уствари тај Владимир Димитријевић да је толико "опасан" за србско Православље?

Владимир Димитријевић

Поводом текста „Звер је пуштена“

(http://www.eparhija-prizren.org/)

Што се тиче мог физичког изгледа, немам шта ни да одузмем ни да додам. Ја, стварно, личим на међеда. Што се тиче свега осталог још једном позивам читаоце „Борбе за веру“ да прочитају све моје текстове. А што се тиче храбрости и честитости, ругање другом, са псеудонимом на лицу, изузетан је начин исказивања ових древних, античких врлина. А спреман сам да се својим критичарима придружим у смишљању најновијих клевета на свој рачун, па ћу ускоро и написати један текст у коме ћу се коначно разобличити. Принцип излагања у том тексту изнет је у народној причи о Турчину који је куповао пшеницу од Ере. Пшеница је била чиста и крупна, али је Турчин, да би јој „убио“ цену, говорио:

Свети Игњатије Брјанчанинов

О ревности телесној и духовној

Треба се добро пазити телесне ревности, која споља делује благочестива, а у ствари је - неразумна и штетна за душу. Светски људи и многи монаси, по своме незнању, веома хвале такву ревност, не схватајући да су њени источници умишљеност и гордост. Ову ревност они величају као ревност по вери, по побожности, по Цркви, по Богу. Она се састоји у више или мање оштром осуђивању и разобличавању због њихових моралних погрешака и погрешака против црквеног реда и поретка.