Црква је увек осећала своју недостојност и оплакивала ју је. Али је само зато она и могла да сачува свој дух. Управо је плач њених светих због сопствених грехова и црквених мана и био знак њеног још увек неисцрпног духовног здравља.

У том смислу Свети Григорије Богослов каже:

"Такве мисли ме не напуштају ни дању ни ноћу, суше у мени мозак, исцрпљују тело, лишавају бодрости, не дозвољавају ми да ходам високо уздигнуте главе. То смирује моје срце, ставља око на језик и приморава ме да мислим не о архијерејима, не о исправљању других, него о томе како да са себе састружем рђу порока".

а истински узрок је невероватна мржња.

Св. Григорије Богослов

Ми смо изгнали најјачи знак наше вере – љубав.

Преп. Симеон Нови Богослов

Данашњи човек је отуђен од Бога и себе; и кад уђе у Цркву, сав радостан што је нашао Истину, он се суочи са искушењима и изазовима, саблазнима и незгодама; и дође му да искочи из коже. Чини му се: кад је овако у Цркви, разочаран сам до Бога. Нисам се томе надао, нисам то очекивао, где ме ово снађе? Али, утешимо се, утешимо! Све је ово већ било, и Цркву нико није срушио, нити је може срушити. Њу је основао Господ Исус Христос, а не човек. Зато, на утеху читаоцима, доносимо цитате из дела Отаца, од 2. до 20. века, да бисмо видели са чиме су се наши преци у вери сусретали.

Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохије изјавио је да је аутокефалност митрополије могућа и објаснио да је за стицање тог статуса потребна сагласност свих помесних патријаршија.

Влада и стручни тимови Сједињених Америчких Држава раде ужурбано на развоју програма под називом “Технологија за надзор потенцијалних злочина” (“ФАСТ”), којим ће наводно бити могуће у 70 одсто случајева открити унапред испланиране злочине. Концепт пројекта “ФАСТ” заснива се на теорији о “лошој намери” и он је настао после терористичких напада на САД из септембра 2001.

Да ли магија постоји? "Тајне" су у новембру 1994. издале специјални број посвећен "магији и прорицању". Ту су се могла наћи најразличитија сведочанства о магијским деловањима, почев од влашке магије која је нека врста "нашег" вудуа. Баба врачара је, на пример, магијом убила младог Стојана Србуловића, ударајући бритвом по води из које је текла крв. Петрија Илић из Ждрела је била хајдучица и врачара, која је хајдучким непријатељима набацивала смрт бајањем. Баба Миља гледајући у белег од одела или кућног прага дреши мушкарце и жене који су "везани" враџбинама. Јанко Дуровић је врачао помоћу духова "шојмана", а кад је издахнуо његов сат је престао да ради. Милутин Перовић сарађује са Љиљаном Бранковић: што он види, то Љиљана исцељује - виле су га среле у детињству, и прогласила за "вилоса", који "види више и даље од другог света". (Чланак о "влашкој магији" писао је Никодије Спасић, који је повремено сарађивао и у неким црквеним листовима; изгледа да он Православље не разликује од враџбина и гатања!).

У Омску покушавају да разоткрију тајну јединствене иконе "Усековање главе Јована Претече". Под одређеним углом гледања, лик Пророка замењује лик Исуса Христа. Јединствени експонат су запослени у  Омском регионалном-историјском музеју пронашли током недавне експедиције у трезор једног од регионалних музеја.