ПОДГОРИЦА - Црногорски председник владе Игор Лукшић потписао је јуче у Ватикану “темељни уговор” Црне Горе и Свете столице, којим се регулише однос те земље са Католичком црквом. “Црна Гора је прва савремена држава са православном већином која потписује овакав уговор, што указује на нашу екуменску вокацију”, рекао је Лукшић.

Дводневном походу папе Бенедикта ХVI Хрватској, 4. и 5. маја ове године, као и свакој другој посети првојерарха Римокатоличке Цркве и шефа Ватикана, најмање - али не и најбезначајније - независне државе на свету, светска јавност је посветила велику пажњу. Не мању пажњу ова посета, остварена под геслом „Заједно у Христу", изазвала је у нашој јавности.

Подгорица – Папа Бенедикт 16 поздравио је данас посвећеност Црне Горе да се приближи Европском савезу, односно савременом европском друштву. Црногорски премијер Игор Лукшић састао се данас у Ватикану са поглаваром Католичке цркве, они су разменили мишљења о низу конкретних питања и предузимања активности у циљу интензивирања међудржавних односа и дефинисања модалитета будуће сарадње Црне Горе и Ватикана.

Архимандрит Леонид (Кавелин)

ВРАЏБИНЕ, ГАТАЊЕ, МАГИЈА И СРЕДСТВА ПРАВОСЛАВНЕ ЗАШТИТЕ[1]

Обуците се у свеоружје Божије

да бисте се могли одржати

против лукавства ђаволскога...

Prema već ustaljenoj tradiciji, blagdan svetih Petra i Pavla ima i vrlo veliko ekumensko obilježje. I ove će godine pravoslavni patrijarh Bartolomej I, za uobičajenu razmjenu posjeta između Crkve u Rimu i Ekumenskog carigradskog patrijarhata prigodom blagdana nebeskih zaštitnika dvaju gradova, u Rim za blagdan svetih Petra i Pavla poslati izaslanstvo na čelu s metropolitom Emmanuelom iz Francuske koji je i ravnatelj Ureda pravoslavne Crkve pri Europskoj uniji, biskupom Athenagorasom, pomoćnikom metropolita u Belgiji, te arhimandritom Pothosom, glavnim tajnikom švicarske metropolije.

Црква је увек осећала своју недостојност и оплакивала ју је. Али је само зато она и могла да сачува свој дух. Управо је плач њених светих због сопствених грехова и црквених мана и био знак њеног још увек неисцрпног духовног здравља.

У том смислу Свети Григорије Богослов каже:

"Такве мисли ме не напуштају ни дању ни ноћу, суше у мени мозак, исцрпљују тело, лишавају бодрости, не дозвољавају ми да ходам високо уздигнуте главе. То смирује моје срце, ставља око на језик и приморава ме да мислим не о архијерејима, не о исправљању других, него о томе како да са себе састружем рђу порока".