Поводом  предконференције у Шамбезију

и скупа у Нишу ових дана

Како може човек одмах након учествовања у предсаборској конференцији за припрему "Васељенског Сабора", и разматрања тачака о канонском поретку, да се упути у Ниш на скуп затвореног типа са римокатолицима и другима, који проповеда да свако може да се моли  "како му је срцу драго", као да није битно ко је које вере?

Бјерке: Срби су достојанствени и поштени

Адвокат Оле Бјерке из Осла, у књизи "Корфор", открива своју истину о српском народу: Нисам поверовао у лажи, које су слате у свет из Брисела и Вашингтона

АТАК НА МИЛОСРЂЕ

Недавно је Црквени суд Епархије жичке покренуо судски процес против г. Милоја Стевановића, предузетника из Чачка због тога што је, у јуну месецу 2010. године, на свом имању у селу Лозници удомио монахе избегле из Епархије рашко-призренске. Они су пошли за својим духовним оцем, владиком Артeмијем, зато што им привремена администрација Епархије није дала канонски отпуст.

Заседање Међуправославне комисије у Шамбезију

24. фебруар 2011 - 9:54

Призивом Светога Духа у центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију, код Женеве, у уторак 22. фебруара 2011. године почела је са радом Комисија за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве, састављена од представника свих помесних Православних Цркава како би довршила израду текстова који се тичу двеју последњих тема предстојећег Сабора: о начину проглашавања аутокефалије и о диптисима, то јест канонском рангу и поретку Цркава. Одлуком Светог Синода Српску Православну Цркву у раду Комисије представљају митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, као вођа делегације, и Епископ бачки г. Иринеј, као саветник, у пратњи о. Ермолаја ковиљског, и протојереја Гаја Гајића, као секретара.

Конференција у Нишу: У сусрет великом јубилеју

Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев) 

Прва одступања од догмата

У последње време православни екуменисти све гласније говоре како је одступање од догмата неопходан услов за превазилажење подела. У свом реферату на Московском саветовању 1948. г. "Екуменски покрет и Православна Црква", проф. прот. И. Коман је говорио да се на екуменисичким сусретима често истиче како (тобож) "у хришћанству постоји суштинска реалност, посредством које се можемо ујединити, и постоје другостепене реалности, које нас раздвајају. Та суштинска реалност је, живот, преданост душе Христу и узајамна братска помоћ. Другостепене реалности су, догмати, богослужење и црквена организација".

Питам се: да ли смо довољно свесни размера притајеног, али систематског подривања наше свете Вере? Да ли исправно сагледавамо докле је то отишло? Плашим се да ће се многи од нас, православних Срба, једног јутра пробудити као неправославни, а да ће и даље „мантрати“: „Ми смо православни, ми славимо Крсну славу.“ Ево једног примера који ме је покренуо на размишљање у том правцу.

Митрополит Калистос Вер:

Највећа екуменска врлина је стрпљење

За око 1.000 година католички и православни хришћани су били подељени на Запад и Исток, као и око тога да ли је папа глава Цркве. Низ других теолошких питања, великих и малих, држали су их одвојене.

Спаси Господи људи твоја, и благослови достојаније Твоје

Пре три године, у селу Душковци, благочестиви и верни народ је пророчки наслутио шта се спрема у СПЦ. Верници су се том приликом безакоњу и новотарењу на Служби Божијој супротставили литургијском песмом „Свјати Боже, Свјати Крепки, Свјати Бесмертни, помилуј нас!“ И, шта се после тога догодило? Били су вређани, клеветани, блаћени...