Благовремено реаговање на пожар је чим се осети дим.  У свом раду увек смо реаговали на све аномалије, које су се појављивале у СПЦ, у самом њиховом зачетку.  Поред јереси и новотарија, већ неко време код нас се шири лажно учење руских царебожника - да ће се пред крај света појавити руски цар, о чему смо писали у више наврата. Од руског цара ће, наводно, да се боји чак и Антихрист, који ће да влада на истоку 15 година, и он ће да уреди ствари не само у Русији и Руској Цркви, већ и код нас. 

„Шта уједињује комунисте, кабалисте, сатанисте, екуменисте, лажне монархисте и све „исте“  - клеветање старца Мученика Григорија Распућина“

Уредништво

Сви који редовно прате овај сајт знају да смо више пута писали о ватиканском моделу канонизација у СПЦ. Србопаписти канонизују своје, да би њих канонизовали њихови. Покојни паписта Амфилохије је, 2015. године прогурао канонизацију епископа Мардарија Ускоковића, али му је пре тога "уподобио" аутобиографију; Амфилохију су, потом, још за живота осликали "икону" и написали тропар; разоритељ СПЦ Атанасије Јевтић се, такође увелико слика као "светац"; Буловић је преко свог Сабора (то је ово што се зове "Сабор СПЦ") убацио у календар свог "свеца" екуменисту Иринеја Ћирића, да би он био следећи "свети" Иринеј у календару. А када неког таквог прогласе са свеца, ко се сме усудити да његова учења доведе у питање?

ЛАЖНЕ КАНОНИЗАЦИЈЕ ЛАЖНИХ ПРАВОСЛАВАЦА

УВОД

 "Тешко оном човеку кроз кога долази саблазан"

(Мт.18,7)

Од најранијих векова Православна Црква настоји да монашки живот, као и целокупно служење епископа и клирика, буде изван сваке сумње и саблазни. Посебно је наглашена потреба да се избегавају ситуације које могу довести до моралних посрнућа или клевета. У том светлу настају канонске одредбе које забрањују постојање мешовитих мушко-женских манастира (подразумевају се и искушеници и искушенице), али и забрањују епископима и клирицима да у својим домовима држе жене као служитељке. Све ово представља тежак канонски преступ, који одгони Божију благодат, о чему смо писали (овде:).

Знате ли који је највећи духовни проблем у нашем народу? Нагли пораст ђавоиманости.  О томе имамо мнобројне извештаје из наших манастира.  А шта је још већи проблем? То што све мање има духовних лица која су способна да истерују нечисте духове!