Као што су посетиоци „Борбе за веру“ могли да примете, наши поуздани извори су нас на време обавестили да самозвани бискуп Гргур херцеговачки спрема, уз помоћ свог кафанског друга – средњошколца Батића Бачевића, интервју за „Политику“ (овде:). На крају, тај интервју се „испилио“, под насловом „Између тајфуна и лахора“ (овде:).

Браћо Херцеговци, синови Светог Саве, чија сте ви дедовина, и синови Светога Василија Острошкога, слава му и милост, кога сте у Господу подарили не само Србима, него и свој православној васељени!

Психолошки портрет папиног прстенлије и црквеног комесара за УНИЈАТСКЕ И евроатлантске интеграције

Остваривао је све што је хтео, добијао све што би пожелео, изузев седења на патријарашком трону, које му је измакло за тек покоји глас. Ако је ико био виспрен у преокретању свих догађаја у своју корист и непропуштању по њега повољних прилика, онда је то био он. Наравно, успеси нису долазили сами. Он се својски трудио да оствари сваки свој наум.

Већ деценијама, „православни“ екуменисти прихватају папску причу о папистичком и „православном“ плућном крилу Европе, на која, тобож, Европа дише. А где су „плућна крила“, ту је, наравно, и опасност од туберкулозе. И та духовна туберкулоза зове се папска јерес, од које се духовни организам суши и умире. У овом тренутку, у патријаршији у Београду налази се клицоноша опаке духовне болести, папин чауш кардинал Курт Кох, о коме смо известили читаоце још 25. маја 2012, између осталог и следећим информацијама: