Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев)

Св. Оци против омаловажавања православља

Вера је наша добро исповедање Отаца наших.

С њом се ми надамо предстати Богу  и примити опроштај сагрешења;

а без ње, не знам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења"

Св. Марко Ефески

Екуменистички дух који снажно утиче на савремене православне хришћане води ка постепеном умањивању улоге Православне вере у делу спасења. Ово се, нажалост, запажа чак и на страницама званичног органа Руске Православне Цркве, "Журнала Московске Патријаршије", где је у вези Страшног суда написано: "Ни једном речју неће Небески Судија питати човека којој вери, којој цркви или конфесији припада... Неће по спољашњим обележјима судити Господ човеку, него само по делима његовим".

Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев)

Безблагодатни "мир" екуменизма

"Стојте чврсто и држите Предања" (2. Сол. 2,15)

У лето 1968. г. поменути др. Фишер је у свом реферату, прочитаном на једном екуменистичком скупу, истакао да "једну од главних препрека на путу успостављања црквеног јединства представља чврста привезаност цркава за њихову прошлост, за историјску традицију". Деликатно, али нескривено је поручено да и Православна Црква, ради "екуменског јединства", треба да напусти Свештено Предање, тј. каноне и догмате, да прекине везе, по усходној јерархији, са св. Оцима, са св. Апостолима, са Самим Господом Исусом Христом, што је равно самоуништењу Православља!

Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев) 

Прва одступања од догмата

У последње време православни екуменисти све гласније говоре како је одступање од догмата неопходан услов за превазилажење подела. У свом реферату на Московском саветовању 1948. г. "Екуменски покрет и Православна Црква", проф. прот. И. Коман је говорио да се на екуменисичким сусретима често истиче како (тобож) "у хришћанству постоји суштинска реалност, посредством које се можемо ујединити, и постоје другостепене реалности, које нас раздвајају. Та суштинска реалност је, живот, преданост душе Христу и узајамна братска помоћ. Другостепене реалности су, догмати, богослужење и црквена организација".

Блажени  Аверкије Џорданвилски

Да ли су изрази „Хришћански“ и „Православни“

прикладни за наше време?

До недавно (1975.) концепт и изрази „Хришћански“ и „православни“ су били смислени и недвосмислени. Сада, међутим, живимо у временима толико ужасним, тако испуњеним лажним учењима и обманом, да такви концепти и изрази више не преносе оно што је битно, када се користи без даљег разјашњења. Они се не односе на суштину ствари, већ су постали само мало мање од обмањујућих етикета.