Која би требало да буде улога жене у Цркви данас? Да бисмо добили правилан одговор на то питање потребно је најпре да испитамо верску улогу жена у Библији. То испитивање је сложеније него што се на први поглед чини. Прво, Библија обухвата широк период времена. Скоро две хиљаде година дели номадску културу Аврама од урбане културе Св. Павла. Друго, и грађанска и верска улога жена као да је парадоксална. У неким временима жене су заузимале важне позиције у верској и грађанској сфери бивајући судије или пророчице, а у некима су деловале превасходно у дому.

Нaчело онтичке једнакости и функционалне подређености стоји и у темељу теолошкe антропологијe.

1. Бог Отац и Христос

Св. Павле је записао: „Бог је глава Христу” (Коринћанима посланица прва 11,3). Тиме је хтео да истакне да је Христос функционално подређен Оцу. У Божанској икономији спасења Бог Син се добровољно покорава Богу Оцу. То је Христос изриком рекао у Гетсиманском врту: „Не како ја хоћу него како ти” (Јеванђеље по Матеју 26,39). Он је своју људску вољу покорио Божанској. Али Христова функционална подређенсот Оцу не негира чињеницу њихове једносушности.

Православне жене углавном изгледају једнако као и неправославне. Носе мини сукње, уске панталоне, нашминкане су, офарбане и окићене минђушама, огрлицама, наруквицама и другим украсима. Зашто наше девојке, чак и оне у православним и родољубивим удружењима, имају толику потребу за истицањем својих физичких својстава? Изгледа да је јако истицање женског сексепила својствено оним срединама где постоји јако женско надметање, а оно постоји у оним срединама где је срушен патријарахални православни етос. Стога је повратак на патријархалне и православне вредности друштвено и црквено наша насушна потреба.

Тип личности одређује људски идентитет у знатној мери. Постоје многе типологије личности, али најпознатија је она која дели личности према темпераменту.

1. Темперамент