Начело онтичке једнакости и функционалне подређености лежи у сржи дијалектичког односа Бога Оца и Бога Сина (тријадологије), као и божанске и људске природе у Христу (христологије). Дакле, то је начело целокупне православне теологије.

Богородица је врхунски пример аутентичне жене. Она је као скромна и понизна јеврејска девојка по Промислу Божјем одређена да буде Богоматера. Када јој је то благовестио Архангел Гаврило, она је му скрушено одговорила: „Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој” (Јеванђеље по Луци 1,38). Богородичина смерност представља врхунски пример женствености. Због њеног „нека ми буде” завредела је да буде – како каже црквена песма – „честњејшују Херувим и сравњејшују без сравњенија Серафим” („часнија од Херувима и славнија неупоредиво од Серафима”).

Откривењe Joвана Богослова је последња књига библијског канона. Она је пуна живих стилских фигура које у основи садрже духовно-моралне поуке релевантне за свa времена. Писац свет дели на две јасно одељене групе: добре и зле. Често се жене користе као метафоре за добро и зло.

Првог јуна ступио је на снагу „Закон о спречавању насиља у породици”. Тим поводом сам написао објаву „Први јун и Владислав Ђорђевић”. Есеј сам закључио речима: „Иза срцепарајућих апела да се помогне женама жртвама насиља стоји мотив да се мушкарци женама огаде. Противник сам сваког насиља, али суштина овог закона није смањење насиља, него смањење веза и бракова.”