Међу бројним „контекстуалним теологијaма” на Западу постоји и „феминистичка теологија” (енг. „feminist theology”, нем. „Feministische Theologie”, фр. „théologie féministe”). Почетак ове „теологије” сеже у XIX век када је Елизабет Кејди Сентон (Elizаbeth Cady Sаnton, 1815-1902) објавила „Женску Библију” (The Woman’s Bible, 1895. и 1898). Од тог доба „феминистичка теологија” се развила у много праваца. Углавном је ишла од умерeнијих ка све радикалнијим. На крају је доспела до потпуног паганства.

Протестантских деноминација има много. Изгледа да се нико у том мноштву не може снаћи. Ипак, сви се протестанти могу поделити у три скупине: либералну, евангеличку и фундаменталистичку.

Ове скупине се разиликуjу по бројним питањима, па и по питању места и улоге жене у друштву и црквама. Поједностављено говорећи, либерални протестанти су профеминистички оријентисани, фундаменталистички су антифеминистички, а евангелички су подељени. Они евангелички хришћани који су профеминистички настројени називају се „евангелички феминисти” („evangelical feminists”), а њихово становиште „евангелички феминизам” („evangelical feminism”). Није реткост да се тај феминизам назива и „библијски феминизам” („biblical feminism”) или напросто „хришћански феминизам” („christian feminism”). Назива је много, али је суштина иста.

Библијски извештај о стварању човека гласи: „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их” (Прва књига Мојсијева 1,27).