|
|
Академик Предраг Пипер: Ћирилицу су створили свети људи |
|
|
|
петак, 17 август 2018 |
|
Професор др Предраг Пипер је слависта, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и стални члан Матице српске. Његова предавања слушали су студенти на унивезитетима у Новом Саду, Београду, Нишу, Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Љубљани и Скопљу. Добитник је многих домаћих и међународних признања. Богата библиографија са око двије стотине посебних издања и готово четири стотине библиографских јединица свједочи о професоровој посвећености научном раду и љубави према словенским језицима. |
|
Детаљније...
|
|
|
За сваку похвалу: Усташка латиница одлази из службене употребе |
|
|
|
четвртак, 16 август 2018 |
|
ИНТЕРВЈУ: СРЕТО ТАНАСИЋ, научни саветник Института за српски језик САНУ
У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде Латиница није српско писмо Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика. |
|
Детаљније...
|
|
|
Паг. 77 година после злочина - постављен спомен крст |
|
|
|
уторак, 14 август 2018 |
На дан када је пре 77 године на острву Паг извршен масован злочин, чланови Удружења Јадовно изнели су часни крст на место страдања наших новомученика. Са њима је био и месно надлежни свештеник, о. Драган из Госпића. |
|
Детаљније...
|
|
|
У царству Великог брата или шта то беше слобода |
|
|
|
уторак, 14 август 2018 |
Права и слободе једних престају тамо где почињу да буду угрожени права и слободе других. Где се налази ова фина граница, одређује законодавац, али она се, по правилу, стално помера науштрб оних првих. Грађани се законом чак све више штите и од „самих себе“, односно од штетности коју себи могу да нанесу сопственим поступцима. |
|
Детаљније...
|
|
|