Ових се дана много спекулише о томе да ли митрополит Амфилохије и остали главари цркве у Црној Гори контролисано манипулишу србским Народом Божјим који се, неочекивано за све, после скоро вековног мртвог сна пробудио и једнодушно устао у епску борбу на последњој линији одбране своје Слободе – пред дверима Храма. И већ се полако јављају разногласја о томе како треба одговорити на ескалирајући државни тероризам, прве напрслине у монолиту народнога духа.

Законом о  вјерским заједницама  Републике Црне Горе, утире се пут за распродају и изношење из државе културне баштине Црне Горе. Овде не бих отварао питање чија је то уствари баштина, смисао чланка је други.

Како би себи и својим подчињеним показао и доказао да је Он алфа и омега Епархије милешевске, од народа непризнати Епископ милешевски Атанасије Ракита повремено, уосталом као и до сада, вуче потезе очајника или боље рећи сумануте делатности.