Оставимо тренутно по страни изузетно важно питање, да ли се и под каквим условима ентитет под називом „Македонска православна црква“ или, свеједно, под новом фирмом „Охридска архиепископија,“ квалификује било за аутономију, било аутокефалију. То је стручно канонско и еклезиолошко питање у које у оквирима задате теме не морамо да се упуштамо.

“Нико од њих да се на Сабору супротстави одрицању од свог тела и душе, од своје блиставе али и трагичне историје, од српских цркава и манастира, од Вардара- српског Јордана, од Марка и Душана, од црног јагњета и сивог сокола.