header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Најстарији прикази Апокалипсе: циклус фресака из манастира Дионисијат на Светој гори
Најстарији прикази Апокалипсе: циклус фресака из манастира Дионисијат на Светој гори Штампај Е-пошта
уторак, 10 мај 2022
            Према древном предању, брод са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Апостолом наишао је на олују и били су присиљени да се искрцају на обалу 49. године нове ере у подножју најлепше горе. Усхићена љепотом тог мјеста, Богородица је замолила Бога да јој учини пребивалиште. Господ је одговорио: „Нека ово мјесто буде твоје насљеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама". Ово је прича о Светој Гори Атонској, која је дуги низ година остала центар свеколиког православног монаштва.

Први манастири на Светој гори (Атос) почели су да настају већ у 10. вијеку. Велик Лавра, најстарији од њених манастира, основан је 963. године, док историја најмлађег (Ставроникита) датира из 1542. године. Тренутно на Атосу постоји 20 православних манастира који су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Сачували су многе древне рукописе, иконе и велике хришћанске светиње, укључујући и фреске.

Изузетно занимљиве фреске могу се видјети у Дионисијском манастиру Светог Јована Крститеља (Дионисијат), петом по хијерархијском реду на Светој Гори. Манастир је основао преподобни Свети Дионисије Светогорски у 14. вијеку. Од 1535. године, посебним заступништвом Божијим, постао је свједочанство о правом чуду, не страдајући ни на који начин од пожара, уобичајених у светогорским манастирима.

У манастиру се налази циклус фресака које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у Књизи Откривења (Апокалипса) Светог Јована Богослова. Вриједи напоменути да су у древним временима сцене Апокалипсе биле уобичајено приказиване на западним зидовима цркава, како би особа која излази из цркве задржала страх Божији у свом срцу. Друго симболично значење приказивања Апокалипсе на западу била је коначна побједа над злом.

За разлику од уобичајене традиције, прикази из библијске књиге Откривење, у манастиру Дионисијат, налазе се у трпезарији. Манастир Дионисијат, познат по својим најстрожим правилима, постао је узор многим светогорским заједницама. Очигледно, сцене Апокалипсе у трпезарији требале су да помогну монасима да одрже побожно расположење, да се присјећају  смрти сваког минута свог живота, чак и док једу.

Ови зидни прикази датирају из отприлике 1560-1564, и представљају 21 сцену из књиге Апокалипсе, односно по једну за сваку главу 22. Одсуство сцене која илуструје посљедњу главу може се објаснити чињеницом да оно „дуплира“ 21. главу по томе што описује и Нови Јерусалим. Сцене су поређане хронолошким редом, стварајући кружну композицију дуж периметра трпезарије.

Циклус почиње са 12 сцена десно (западно) од главног улаза, а преосталих 9 сцена се налази лијево од улаза, на источној страни. Примјетно је да су скоро све сцене на преправљане. Такође, треба напоменути да људима приказаним у циклусу често недостају очи. Фреске су „ослијепљене“ од стране Османлија, који су имали осјећај да су „живе“ и као да их посматрају.

Серија гравура „Апокалипса” њемачког умјетника Албрехта Дирера (1471-1528)  имала је значајан утицај на зидне приказе у манастиру Дионисијат. О томе свједоче композиционе сличности у приказу визије седам кандила, небеске литургије, четири јахача Апокалипсе, подизања петог, шестог и седмог печата, светог Јована како једе свитак и неколико других појединачних детаља.

Истакнута карактеристика зидних приказа у ман. Дионисијат је њихова јасноћа. Док књига Апокалипсе обилује алегоријама и сликама које захтијевају додатна објашњења, аутор фресака чини слике што јаснијим и лакшим за читање. Овај ефекат је појачан натписима са одговарајућим одломцима из Откривења који допуњују сваку слику.

Имајући то у виду, зидни прикази не лишавају библијску причу њене слике. Напротив, умјетник вјешто проширује поље за тумачење догађаја Откровења, не намећући посматрачу своју перцепцију његових алегоријских сцена. Због тога су Дионисијевски зидни прикази произашли из многих предања и оригиналних тумачења. На примјер, у приказу завршних удараца који ће погодити човјечанство, неки виде нуклеарну експлозију (8), бомбардовања и склоништа од бомби (5), тенкове (9), бацаче пламена и друге модерне реалности.

Умјетник понекад иде веома далеко у тумачењу сцена Апокалипсе у духу свог времена, што се, с друге стране, тешко може у потпуности избјећи. Упркос вишеструким покушајима тумачења Књиге Апокалипсе, она још увијек нема општеприхваћено тумачење, због своје сложености и богате слике. С обзиром на њену пророчку природу, најчешће тумачење је да књига описује догађаје будућности. На овај или онај начин, тачно вријеме и начин остварења апокалиптичких пророчанстава не може се утврдити. Неки повезују Апокалипсу (а самим тим и зидне приказе и ман.Дионисијат) са савременим политичким догађајима или наводе сличне примјере из прошлости.

Важно је, међутим, да помјеримо фокус са удубљења у легенде и нагађања значења, сјећајући се централног догађаја описаног у књизи Откровења, појаве Христа у пратњи небеских сила, односно Другог доласка, и коначног Васкрсења, након чега ће услиједити потпуно сједињење вјерника са Христом. Вјерујмо само у оно што је утврђено учењем Цркве, а наша дужност је да то чувамо непромјењиво.

2. Двадесет и четири старјешине гдје сједе

"И одмах бијах у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше Неко.По изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около пријестола бијаше дуга на изглед као смарагд. И около пријестола бијаху двадесет и четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучени у бијеле хаљине, и са вијенцима златним на главама својим"

3. Четири коњаника (6,1-8). Натпис: "И видјех, и гле, коњ бијели, и онај што сјеђаше на њему имађаше стријелу; и даде му се вијенац, и наступи побјеђујући, и да побиједи" (6, 2).

 

4. Душе које примају бијеле хаљине (6, 9-11). Натпис: "И кад отвори пети печат, видјех под жртвеником душе закланих за ријеч Божију и за свједочанство Јагњетово које имаху "(6,9).

5. Шести печат (6,12-17). Натпис: "И видјех, кад отвори шести печат, наста земљотрес велики, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец сав поста као крв; И звијезде небеске падоше на земљу, као што смоква одбацује заметке своје кад је заљуља велики вјетар" (6,12-13).

6. Број обиљежених печатом: сто и четрдесет и четири хиљаде (7,1-8). Натпис: "И видјех другога анђела гдје се диже од истока сунца, који имаше печат Бога живога" (7,2).

7. 7 труба (8, 1-13). "И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба... И узе анђео кадионицу и напуни је огњем са жртвеника и баци на земљу. И насташе громови и јека и сијевање муња и земљотрес"(8,2-5).

8. Пета труба (9,1-12). Натпис: "И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу и даде јој се кључ од дубине бездана, И отвори дубину бездана, и изиђе дим из дубине као дим зажарене пећи и помрачи се сунце и ваздух од дима из бездана. А из дима изиђоше скакавци на земљу и даде им се власт као што имају власт скорпије на земљи"  (9,1-3)

 

9. Шеста труба (9,13-12). Натпис: "И шести анђео затруби, и чух један глас од четири рога златнога жртвеника који је пред Богом, гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одријеши четири анђела који су свезани на великој ријеци Еуфрату. И бише одријешена четири анђела припремљена за час, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи." (9,13-15)

10. Јован једе књигу (10,1-11). Натпис: "И видјех другога анђела силна гдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце. и ноге његове као стубови огњени" (10:1) Натпис на књизи: "И рече ми: Узми и поједи је; и загорчаће ти утробу, али у устима твојим биће слатка као мед" (Отк 10, 9).

11. Два свједока (11,1-3). Натпис: "И даде ми трску сличну палици, говорећи: Устани и измјери храм Божији и жртвеник, и оне који се клањају у њему; А спољашње двориште храма изостави и њега немој мјерити, јер је дато незнабошцима, и они ће газити свети град четрдесет и два мјесеца. И даћу двојици свједока мојих и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана, обучени у вреће" (11,1,3).

12. Жена и змај (12,1-13). Натпис: "И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда" (12,1).

 13. Клањање звијери (13, 1-12). Натпис:"и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше десет рогова и седам глава, и на роговима њезиним десет круна, и на главама њезиним имена... И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета, и говораше као аждаја. И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да се земља и који живе на њој поклоне првој звијери, чија се смртна рана исцијели" (13, 1-12).

 
 14. Клањање на Сиону (14,1-13). Натпис: "И видјех, и гле Јагње које стајаше на гори Сиону и са Њиме сто четрдесет и четири хиљаде, који имаху Име његово и Име Оца његовог написано на челима својим" (Отк 14,1).
 
 15. Жетва свијета (14,14-20). Натпис: "И видјех, и гле облак бијели, и на облаку сјеђаше Неко сличан Сину човјечијему, који је имао на глави својој вијенац златан, а у руци својој срп оштар"
(Отк 14,14).
 
 16. Седам чаша (15, 1-16,21). Натпис: "И видјех други знак на небу, велики и чудесни: седам анђела који имаху седам посљедњих зала, јер се у њима сврши гњев Божији" (15,1).
 
 
 17. Вавилонска блудница (17,1-18). Натпис: "Ходи да ти покажем осуду блуднице која сједи на водама многим...И видјех жену гдје сједи на црвеној звијери која бјеше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова" (Отк 17,1,3).
 
 
 18. Пад Вавилона (18,1-24). Натпис:"И послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше власт велику; и земља се засија од славе његове. И повика снажним гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде станиште демонима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер се жестоким вином блуда њезина напојише сви народи; И цареви земаљски блудничише с њом и трговци земаљски обогатише се од силне страсти њезине" (18,1-2,11)
 
 
 19. Христос на бијелом коњу (19,11-21). Натпис: "И видјех небо отворено, и гле, коњ бијели, и Онај који сједи на њему зове се Вјерни и Истинити, и по правди суди и ратује; А очи су му као пламен огњени, и на глави његовој круне многе, и има Име написано, које нико не зна до Он сам"​ (19,11,13).
 
 
 20. Сатана у оковима (20, 1-3). Натпис: "И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и ланац велики у руци својој. И ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сатана, и свеза је на хиљаду година" (Отк 20,1-2).
 
 
21. Нови Јерусалим (21,1-27). Натпис:"И видјех Свети град, Јерусалим нови, гдје силази са неба од Бога, припремљен као невјеста украшена мужу својему" (21,2).
 

 

Аутор:John Malov /Извор: Каталог добрих дјела /The Catalog of Good Deeds/

Преузето са: "Вјеронаука.нет"

 
 
 
 
Последњи пут ажурирано ( среда, 11 мај 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
+ + +
 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.