header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ватикан се спрема да канонизује „насмејаног папу“ - Јована Павла I (1912 - 1978) Штампај Е-пошта
уторак, 02 јануар 2024

 Истог тог папу, који је владао само 33 дана (најкраћи понтификат од 1605).

Истог тог папу, у чијем је наручју, буквалном смислу, 5. септембра 1978. године умро митрополит лењинградски и новгородски Никодим (Ротов), духовни наставник и покровитељ садашњег патријарха московског (иначе, оснивач Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије - екуменистичког легла Руске Цркве - нап. "Борба за веру").

Никодим је, као што знате, стигао у Рим на сахрану претходног папе Павла VI. Но вратио се у домовину на сопствену сахрану. 5. септембра, на аудијенцији код новоизабраног папе Јована Павла, митрополит Никодим је скончао.

Делегација Московске Патријаршије на челу с митрополитом Никодимов Ротовим на пријему код папе Павла VI 3. јула 1975. године; у саставу делегације био је и архимандрит Кирил (Гунђајев),садашњи Патријарх Московски и целе Русије.

Према официјелној верзији - од поновљеног срчаног удара. По незваничном (иако, нико није доказано) - као последица тровања. У прилог овој верзији иде и та чињеница, да је и папа Јован Павле такође умро неочекивано и изненада за мање од месец дана касније, 28. септембра 1978. године. Верује се, да је 5. септембра, за време папског пријема, Никодим попио шољицу отроване кафе, која је заправо била намењена папи. Сагласно признању гангстера Ентони Коломба (https://regnum.ru/news/2760081.html), папа је пао жртвом завере кардинала, јер је намеравао да изврши ревизију активности Ватиканске банке и разоткрије велику финансијску превару, услед које би „око половине кардинала и бискупа у Ватикану завршила   у затвору“.

Папа Франциско је најавио беатификацију Јована Павла I прошле недеље, 4. септембра, непосредно уочи сећања на [дан смрт] митрополита Никодима.

Митрополит Никодим са својим духовним чедом, садашњим патријархом Кирилом

Медији поново постављају питање  (https://regnum.ru/news/3687755.html) о томе, да ли би Никодим могао бити канонизован у РПЦ. Међутим, за ово, постоје многе препреке. Пре свега, то је активан отпор „никодимовштини“ у црквеној средини.

„Забрањени“ [писано пре одлука црквеног суда у вези овог изрода, 08.02.2022.] протођакон Курајев је више пута изјављивао, да је прави разлог његове срамоте - то што је компромитујућим објавама на свом ЛивеЈоурналу „ометао“ канонизацију митрополита Никодима и самим тим нанео дубоку увреду патријарху Кирилу. У исто време, Кирилов главни антагониста на црквено-политичком пољу, митрополит псковски и порховски Тихон (Шевкунов), подржан од Курајева, циљано иде ка канонизацији свог духовног ментора - старца Јована (Кестјанкина). У садашњој ситуацији, патријарх једва да има енергије за симболични „рат канонизација“. Међутим, да видимо.

На овај или онај начин, пар „папа Јован Павле – митрополит Никодим” је занимљив јер, да су они дуже остали живи - светски верско-политички пејзаж је могао бити потпуно другачији. Можда, би Ватикан и РПЦ били много ближи једно другом него што су сада. А у новијој историји РПЦ више не би постојао тако дуг период „флертовања“ са православним Грцима. Сходно томе, украјинска ситуација не би била тако драматична.

Прослеђено од: "Чёрное и белое"

https://t.me/blacknwhitepress/787

+ + +

Митрополит Никодим је човек који је био не само подељен, већ чак и узнемирен. У његовом лицу је било, такорећи, три човека:

-Никодим као православни митрополит, правно-спољашње;

-Никодим као патриота совјетске државе, правно-спољашњи;

-Никодим као убеђени католик подземно-унутрашњи.

Никодим, као православни митрополит, је званично наступао у име РПЦ у свим богословским дијалозима, беседама и богослужењима.

Никодим, као патриота СССР-а [...] је заступао његове интересе када је путовао у иностранство, а такође и у односима РПЦ са представницима државе.

Доказ овог искреног патриотизма била је његова сарадња са органима КГБ-а. Када, како и на који начин је почела ова сарадња, митрополит није рекао.

О томе се може само нагађати, истражујући његову биографију или архиве КГБ-а, када буде такве могућности.

Никодим као католик по убеђењу и, вероватно католички бискуп, био је принуђен да крије ставове драге његовом срцу, и износио их је само у уском кругу људи, којима је веровао.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Прослеђено од: "Политправ"

https://t.me/politprav/3449

Превод: "Правблог"

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 02 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.